Zabava

Gost “Ljetnjih priča” bio je Bojan Rajević, aforističar,učesnik brojnih satiričnih festivala,saradnik u humorističkim rubrikama listova kod nas i u regionu,autor dvije knjige,dobitnik nekoliko nagrada za svoj rad.

“Aforizme pišem od 2012.godine,pratio sam satirične rubrike u dnevnim listovima,kasnije sam dolazio do knjiga Aleksandra Baljka, Zorana Popovića, Ivana Todorova i u nekom trenutku javila se želja da i ja nešto slično napišem.
Napisao sam nekih desetak aforizama,koje sam poslao Vesni Denčić, urednici satiričnog elektronskog lista Etna,od deset su objavljena dva i nastavio sam da stvaram.
2014.godine objavio sam prvu knjigu Brodogradnja u boci, 2019. godine Putokazi ka nedođiji,a za pisanje su potrebni inspiracija,raspoloženje,slobodno vrijeme,to je teško predvidjeti,kada pišete novi aforizam,uvijek je kao da ga pišete prvi put.
Najvažnije je da vas neka riječ ili fraza podstakne da joj priđete iz nekog drugog neuobičajenog ugla,što bi rekli aforističari,iskosa”,rekao je Rajević za naš program.

Sjeća se svog prvog aforizma,koji je glasio:

“Svi su postali sinovi otadžbine i tako su majke ostale bez sinova”.

Na naše pitanje, da li aforizam treba da je aktuelan ili da izdrži probu vremena,kaže da je “za drugu varijantu”.

“Trudim se da pišem aforizme koji se mogu odnositi na bilo koje vrijeme,dodao je rođeni Cetinjanin i naglasio da humor u cijeloj bivšoj Jugoslaviji ima slične teme, jer se suočavamo sa sličnim pošastima.

Kaže da ima pozitivna iskustva sa dva crnogorska humorističko satirična festivala u Crnoj Gori ,u Danilovgradu i Pljevljima, te da bi trebalo da ih bude još, u Boki ,Cetinju i drugim mjestima.

“Takve darove duha,trebalo bi popularisati”,dodao je Rajević i podsjetio na brojne aforističare kod nas i u regionu,koji su,svako iz svog ugla,dali doprinos da naša satirična scena,kako kaže,”bude arhipelag autora i stvaralaca”.

Za kraj,izdvojio je nekoliko svojih aforizama:

Pišem aforizme jer i sa malo riječi,može da se ne kaže ništa.

Očigledno je da ja ne plagiram,da plagiram,aforizmi bi mi bili bolji.

Ne može čovjek sve sam,zato smo jedan aforizam napisali trojica.

Da duh nije nevidljiv,prošao bi nezapaženo.

Batina je iz raja izašla i došla kod nas,po tome se vidi da je kod nas bolje nego u raju.

Đavo je došao kod nas,malo pogledao i pobjegao.

Čitanje opušta i vodi u neki ljepši svijet,recimo čitanje Danteovog pakla.

Onaj na lomači je dobar čovjek,samo djeluje malo pogubljeno.

Nisam zainteresovan za pogubljenje,imam strah od javnog nastupa.

Istorija je mogla biti drugačija,ali nikad nije kasno.

Naša istorija je toliko bogata da se sastoji i od događaja koji su se desili.

Emisiju možete poslušati na linku Ljetnje priče.