Politika

Okrugli sto u organizaciji Crnogorske građanske akcije (CGA) Kotor pod nazivom “Pričajmo o luci i zaštiti mora”, održan je sinoć u Multimedijalnoj sali Kulturnog centra “Nikola Đurković”.

Ispred CGA prisutnima se obratio Dragan Maslovar. On je govorio na teme “Stop otimanju mora”, “Zašto ne kruzerima na lužu i zašto ne pilonima”, te “Kako biti de fakto ekološka država”.

Ističe da je neophodno donijeti zakon gdje će biti zabranjeno da se oduzme centimetar mora za bilo kakvu namjenu, osim za “spas države”.

“Najljepši zaliv, ili ako hoćete jedan od deset najljepših u svijetu, ljepota koju je stvorio Bog, devastira se i privatizuje” - ističe Maslovar.

Govoreći o lokalitetu ispod nekadašnjeg hotela “Fjord”, on napominje da je “naša lijepa Boka dozvolila da neko oduzme preko 50 hiljada kvadratnih metara mora.

Ističe da je ista situacija u Lipcima i u Risnu i da ovaj grad to ne smije dopustiti.

On je problematizovao vezivanje kruzera na lužu. Kako ističe, prema svjetskim standardima postoji podatak koliko smije bitva da se optereti. Navodi i da bitve na našoj luži nemaju sertifikat.

“Veliki kruzeri od preko 100 hiljada tona bruto ne mogu da se vežu na bitve u Kotoru. Svaka bitva ima svoj safety working load – koliko može da se maksimalno optereti. Pravilo za ugradnju bitve jeste da baza ispod nje mora da bude 1.25 swl. To treba da rade arhitekte, da proračunaju da je temelj u koji se bitva ugrađuje sposoban da podnese toliko opterećenje. Konopi kojim se vežu veliki brodovi kod nas su od 76mm. Prosječan konop može da podnese 85.3 tone. To znači da ta bitva na koju se veže brod treba da podnese 85 tona. Za bitve koje su na lužu nema sertifikata” - objašnajva Maslovar.

Istakao je i neophodnost remorkera u našem zalivu.

“Preko remorkera se mjeri izdrživost bitve. Ovdje su pokušali da testiraju bitvu sa remorkerom koji je imala Bijela. Jedini podatak o bitvama koji mi imamo za lužu jeste da mogu da izdrže 29 i po tona. I na njih vežemo brodove sa konopima od 85 tona. Dakle, nemamo sertifikat od bitve, niti su se arhitekte izjasnile može li luža da prihvati ovo što prihvata. Ko dozvoljava brodovima da se vežu, to radi na svoju ruku” - ističe Maslovar.

Navodi da je remorker neophodan i u slučaju od požara, kao i izlivanja nafte u more.

“Brod naravno ima svoju sigurnosnu opremu, tako da nije baš lako da se zapali. Ali ne daj Bože da se zapali, pričamo o brodu koji ima 6 ili 7 hiljada tona goriva na sebi, niko ne bi Kotor ugasio.

Firewire služi u slučaju opasnosti. Lučki radnici sjekirom pokidaju konope, a dva remorkera izvuku brod vani da spase grad. Remorkeri imaju požarnu zaštitu, total od 7 200 metara kubnih na sat kapacitet pumpi za gašenje požara i bacaju do 50 metara nadmorske visine, tako da bi cijela obala mogla biti zaštićena. Kad bi se napravio plastični cjevovod, to ne bi koštalo nikoliko, a bilo bi zaštićeno bolje nego da imamo kanader.

Zamislite da imamo priključak u Dobroti, Perastu, Kotoru, gdje god da gori, on se spoji na cjevovod i pumpa. I onda priključiš požarna crijeva gdje je nepristupačno, spojiš i gasiš. To je još jedan kapacitet koji imaju remorkeri. Takođe, imaju sistem u slučaju izlivanja nafte, ulja u more. Sa jednom barijerom se opkoli i brodovi imaju mogućnost da usisavaju sa površine mora i prečišćavaju u svojim tankovima. Mi to nemamo” - objašnjava Maslovar.

Iznio je ideju da se kod Orahovca napravi floating terminal koji bio mogao da primi četiri kruzera. Putnike bi, kaže, prevozili naši barkarioli, što bi otvorilo nova radna mjesta.

On ističe i opasnost od pilona.

“Desiće se tragedija u zalivu od pilona. On će smanjiti manevar brodovima i pri malom nevremenu napraviti tragediju u zalivu” - kaže Maslovar.

Ističe da Kotor zaslužuje investicije.

Među njima je neophodno električno plovilo koje prečišćava vodu, a kaže, upravlja se na daljinski.

Takođe ističe da se moraju kontrolisati izduvni gasovi i zbog toga je neophodna oprema za mjerenje.

Između ostalog, on je kazao da bi zalivom trebalo da mali feriji prevoze vozila i putnike od Perasta, Prčanja, Mua, Risna do Kotora na koji način bi se smanjile gužve u gradu i regulisao saobraćaj.

Irena Mačić Đurić