Kultura

Da li je kulturna baština samo skup izuzetnih kulturnih vrijednosti koje baštini i zbog kojih je proglašena kulturnim dobrom – pitanje je koje se posljednjih godina postavlja i koje je suštinska tema našeg društva. Na to pitanje nije lako dati odgovor, naročito ako znamo da je kulturna baština nešto što nam  ostavljaju generacije i generacije. To je kazala magistrica Dobrila Vlahović, konzervatorka i restauratorka, generalna direktorka Direktorata za kulturnu baštinu pri Ministarstvu kulture i medija, govoreći na nedavno održanoj Nacionalnoj konferenciji “Vrijeme kreativnosti” u Kotoru.

Kako ističe, kulturna baština treba i mora da bude prioritet svih savremenih državnih politika.

“Crna Gora prepoznaje da je kulturna baština prioritet i ove države.
Ova konferencija pokazuje posebno izazove kada je u pitanju kulturna baština i njeno održivo korištenje” – ocjenjuje Vlahović.

Ona je govorila iz pozicije stručnjaka u sistemu zaštite kulturne baštine.

Veoma je, kaže, izazovno govoriti na ovu temu, naročito kada se govori o tradicionalnom pristupu u zaštiti i očuvanju kulturne baštine.

Vlahović podsjeća da je u prethodnom periodu rađena publikacija “Potencijali kulturne baštine Crne Gore – ekonomska valorizacija”.

Prema njenim riječima, cilj publikacije, koju je radilo Ministarstvo kulture, jeste da se pokaže da kulturna baština ne baštini samo one vrijednosti koje je prepoznao Zakon o zaštiti kulturnih dobara, već da ona može biti u funkciji održivog korištenja.

“Publikacija je prezentovala tridesetak kulturnih dobara koja mogu biti predmet pažnje, odnosno koja mogu biti dio koncesije. Zakon o zaštiti kulturnih dobara je predvidio način kako neko kulturno dobro može biti valorizovano u smislu stavljanja tog kulturnog dobra u funkciju održivog korišćenja.
Važno je istaći da Ministarstvo kulture i medija Crne Gore sprovodi politike, pravi strategije, daje veoma važnu podršku svim subjektima u sistemu zaštite kulturne baštine.
Država, a posebno lokalna zajednica, veoma je važan subjekt koji mora da prepozna svoje potencijale, odnosno ulogu kulturnih dobara na njenoj teritoriji.
U prethodnom periodu lokalne zajednice nijesu baš pokazale veliko interesovanje za stavljanje u funkciju korišćenja kulturnih dobara na njihovoj teritoriji, što je bio predmet pažnje stari zatvor, odnosno Kreativni hab” – objašnjava Vlahović.

Naša država je, navodi, imala brojne primjere stavljanja baštine u funkciju održivog korišćenja.

“Ministarstvo kulture je u prethodnom periodu stavilo u funkciju održivog korišćenja utvrđenje Besac, koje je sanirano takođe od stranih izvora iz IPA projekata. Logično je bilo da to kulturno dobro, s obzirom da se nalazi na teritoriji opštine Bar, bude dato na upravljanje Opštini. I dato je, međutim država nije bila zadovoljna načinom upravljanja i onda je prema zakonskoj regulativi bio predlog da to kulturno dobro bude predmet koncesije. Sada je to kulturno dobro stavljeno u funkciju reprezentativnog ugostiteljskog objekta. Ja cijenim da je ipak bolje, uz kontrolu,  da se stavi u funkciju održivog korišćenja, nego da se kulturno dobro sanira i bude van svoje funkcije” – zaključuje Vlahović.

Opširnije na ovu temu u emisiji "Katareo" u utorak, 14. februara od 17 i 15 na gradskim talasima.

Tekst: Irena Mačić
Foto: events.mediasolution.me