Kultura

Promocija romana „Internat užasa“, autora dr Slavice Siljanoske i Đorđija Đoka Račića, održana je sinoć u Multimedijalnoj sali Kulturnog centra „Nikola Đurković“ u Kotoru.

Organizator večeri bilo je Udruženje samohranih majki Kotor, koje već više od dvije decenije djeluje na polju podrške ženama i djeci.

Roman „Internat užasa“ predstavlja višeslojno djelo koje istovremeno funkcioniše kao porodična saga, dubokopsihološka ispovijest, dokumentovano svjedočanstvo o ratnom stradanju.

Radnja je prostorno i vremenski smještena u Gnjilane, u kosmetskom Pomoravlju, tokom ratne 1999. godine,  ali svojim značenjem prevazilazi lokalni okvir.

Program je moderirala Milica Cvjetićanin, koja je u uvodnom obraćanju istakla značaj romana i autentičnost njegove građe:

„Večeras je sa nama Slavica Siljanoska, koja je autorka romana, ali i svedok vremena o kojem ova knjiga govori“.

Cvjetićanin je potom predstavila djelo kao porodičnu i univerzalnu ratnu priču, naglašavajući njegovu ljubavnu, psihološku i etičku dimenziju, kao i motive majčinske žrtve, stradanja i nade:

“Ovo je saga jedne porodice sa lokalnog prostora, zahvaćenog ratnim vihorom, ali istovremeno i univerzalna priča o svim porodicama i svim ljudima koji su u bilo kojem vremenu i na bilo kojem mestu pogođeni ratovima i kolektivnim nesrećama”.

Priča je o majci koja vodi tihu i herojsku borbu za opstanak i život djeteta, o ljubavi koja opstaje uprkos tragediji, ali i o društvima u kojima prestaju da važe pravda i zakoni, a na njihovo mjesto stupaju korupcija, nasilje i bezumlje.

Autorka Slavica Siljanoska, rođena 1973. godine u Kičevu, školovala se u Orahovcu na Kosovu i Metohiji, a nakon raseljavanja dolazi u Kotor, gdje nastavlja i završava studije na Fakultetu za turizam i hotelijerstvo , Univerziteta Crne Gore. Na Ekonomskom fakultetu , Univerziteta Crne Gore, u Podgorici, na odsjeku Računovodstvo i revizija, stekla je naučno zvanje magistar ekonomije. Doktor nauka -ekonomske nauke, stiče zvanje na Fakultetu poslovnih studija Megatrend Univerziteta u Beogradu. Ovlašćeni je računovođa pri IRRCG, bavila se novinarstvom, a aktivna je i u borbi za ekonomsku nezavisnost žena.

Autor romana, Đorđije (Đoko) Račić, rođen je 1946. godine u selu Vranjevci kod Kolašina. Studije - Srpskohrvatski jezik i jugosovenska književnost završio je u Prizrenu i Beogradu. Radio je na Kosovu i Metohiji, u Klini, zatim u Crnoj Gori, u Kraljskim Barama, Herceg Novom i Kotoru. Autor je više pjesničkih, proznih i publicističkih djela, a njegovo stvaralaštvo snažno je obilježeno temama Kosmeta, istorijskog pamćenja i ličnog svjedočenja. Član je Udruženja književnika Crne Gore i zastupljen je u Monografiji književnih stvaralaca Udruženja od njegovog postojanja do današnjih dana.

Siljanoska je objasnila, da je stvaralački proces djela “Internat užasa” bio poseban upravo zato što knjiga ima dva autora. Imala je materijal i jasnu predstavu o onome što želi da kaže, ali i svijest da je bol tog iskustva prevelika, da bi ga sama pretočila u knjigu.

“Tu je bio Milorad Šovran, govorila sam kako imam materijal, kako posedujem sirovu građu i ogromnu želju da napišem knjigu, ali i koliko je to za mene bolno i teško — nešto što sama nisam mogla da uradim. U tom trenutku Milorad je pozvao Đoka Račića….I zaista, Đoko je uradio pravu stvar. Polazeći od mog, uslovno rečeno, kostura — jer sam tačno znala šta želim — pomogao je da se sve to oblikuje. Nisam imala gotovu konstrukciju, ali imala sam jasnu nameru. Htela sam istinu. Ponekad je dobro raditi u timu. A nas dvoje smo se lijepo uklopili, ne oseti se konkurencija između muškarca i žene, nego baš je kao reka, teče”, pojašnjava Siljanoska.

U emotivnom obraćanju publici, govorila je o ličnim razlozima za nastanak romana, o strahu, ćutanju i potrebi da se istina izgovori:

„Negde iz dubine srca, iz duše, baš onako, duboko je bila sakrivena i morala je jednog dana da vidi svetlo. Sad, da li je ovo pravi trenutak ili nije..  najverovatnije ranije nisam bila hrabra da istinu iznesem na svetlost dana.“

Govoreći o ličnom gubitku, ratnim zločinima i sudskim procesima, autorka je naglasila da je roman zasnovan isključivo na dokumentovanim činjenicama i ličnom istraživanju:

„Ja sam u knjizi pisala samo istinu. Možda će nekom i zasmetati istina, verujem da hoće, ali ja drugačije nisam mogla.“

Posebno je istakla simboliku naslova i korica romana:

„Ovaj vrisak koji je na koricama knjige, to je vrisak za stradalnike. Za sve nas koji zaista smo veliki stradalnici. I ne samo za one koji su nastradali, koji su mučeni, nego i za nas porodice.“

Siljanoska je pomenula i Zakon o civilnim žrtvama rata, pozvavši institucije da proces obeštećenja dovedu do kraja:

„Zakon je izglasan, ali nas niko nije pitao da li opraštamo. Znači, očekujem da me pitaju, očekujem moga sina Marka da neko pita. Očekujem da jednom za svagda se reše ta veoma važna i bolna pitanja u našem društvu”.

Recenziju romana, autora književnika Dragana Damjanovića, pročitala je Ana Muc:

„Ako postoje događaji koji se ne zaboravljaju, onda su to oni opisani u ovoj knjizi Internat užasa, koja nije napisana da bi se kao literatura dopala, nego da bi poput dragulja, duboko utkanog u mislima nezaborava, ostala da traje.“

Recenzija naglašava da djelo nije zasnovano na osveti, već na istini, pamćenju i odgovornosti:

„Zato odgovor koji knjiga daruje nije osveta, nego pamćenje. Nije ni mržnja, ali jeste istina”, te da “ zaborav nije samo gubitak sećanja, nego i odustajanje od odgovornosti. Pamćenje je naprotiv čin vernosti, način da se prizna da postoje vrednosti koje ne zastarevaju sa vremenom, niti zavise od raspoloženja. Ne zaboraviti znači prihvatiti da ono što je jednom bilo prepoznato kao istinito i vredno, nastavlja da nas obavezuje”.

Damjanović ističe da “ovakve knjige se ne pišu često, ne zato što nema tragedija, nego zbog toga što u piscima nema uvek snage da se one napišu čisto, dostojanstveno i bez obmane”.

Prisutnima se obratio i Đorđe Trajčevski, kapetan bojnog broda u penziji i predstavnik NVO Alternativni kreativni centar „Pravi put“ iz Tivta, koji je roman sagledao kao društveni dokument.

„Ovo je dokument. Dokument pred kojim svako mora osjetiti odgovornost. Dok god se prošlost koristi kao alat za podele, a ne kao lekcija za budućnost, Balkan ostaje proizvođač viška istorije“, kazao je Trajčevski.

Govoreći o strahu, manipulaciji i sve češćem odlasku mladih sa ovih prostora, Trajčevski je istakao da se agresija rađa iz neznanja i da se istinsko pomirenje ne može graditi bez suočavanja sa istinom.

Promocija romana „Internat užasa“ protekla je u snažnoj emotivnoj atmosferi, potvrđujući da je riječ o djelu koje ne ostavlja čitaoca ravnodušnim. Ovo nije laka knjiga, ali je, kako je više puta istaknuto, upravo u tome njena vrijednost — jer bol koji je zapisan postaje opomena, a pamćenje čin odgovornosti i ljudskosti.

Roman „Internat užasa“ ostaje kao svjedočanstvo jednog vremena, ali i kao svevremenski poziv da se istina ne prećutkuje, a žrtve ne zaborave.

Tekst: Nataša Janović

Foto: Radio Kotor /N.J.