Kultura

Promocija knjige „Lične priče žena iz akademske zajednice“ urednice i vodeće autorke, Sanje Bauk, održana je u utorak, 19. jula u Atrijumu Kulturnog centra „Nikola Đurković“ Kotor.

Ispred organizatora, prisutne je pozdravila urednica programa za mlade, Aleksandra Tomović, koja je istakla zadovoljstvo zbog ove promocije.

O knjizi je najprije govorila Isidora Milivojević, profesorica francuskog jezika, koja je govorila o temama zastupljenim u knjizi, a zatim o svojoj profesorici francuskog jezika zbog koje je zavoljela ovaj jezik. “Ja bih se kratko osvrnula na sidrišta, utočišta, gnijezda koja su bitna u našem sazrijevanju, jer se u njima svijamo kao bića, jedinstvena, a opet neodvojiva od zajednice. Jedno od tih sidrišta od kojih bih krenula je vrlo živopisna slika, projektovana iz prošlosti, a  vrlo jaka za budućnost, koja me je dotakla dok sam čitala knjigu.  Djevojčica Sanja, ona koja voli da sanjari zemljotresom razrušene trotoare, puteve kojima se ide spaja bojama, motivima, cvjetićima, savladavajući onaj prirodni strah od prolaznosti. Ona ga revitalizuje, vraća u život djetinjom maštom, kreacijama. Upravo je ta kreacija bila mnogo puta utočište svim onim hrabrim i inspirativnim ženama koje su ispričale svaka na svoj način svoju priču, i to ovovremenu, životnu.“ Ona dalje navodi: „Gnijezdo koje im je, mnogima od njih, hranilo dušu onda kada su iskušenja na životnom putu bila najjača, jesu njihove porodice, one iz kojih su ponikle, ili ipak one koje su formirale sa svojim bračnim partnerima. Kod nekih je, ipak potpora, u daljem rastu sidrišta profesorica, kao što je to bilo kod autorke Ruiling Feng.“

Obrad Pavlović, književnik, istakao je da je „svaka od dama koje govore u ovoj knjizi prošla neki svoj put i muke, ali istovremeno i katrzu. Pažljivim čitanjem ove knjige koja je na prvi pogled toliko jednostavna, u sebi ima toliko slojeva i toliko toga možemo da saznamo ne samo o ženama iz akademske zajednice, nego uopšte o životu. Ova knjiga može da bude vodič, ne samo mladim ljudima, nego svima nama koji volimo da čitamo i volimo da saznamo misli drugih ljudi.“ Napomenuo je da Sanja Bauk ima izdanje ove knjige na engleskom jeziku pod nazivom „Life Stories of Women in Academia.“ Inače elektronska verzija je dostupna na Amazon-u.

Sociolog Ante Bašić istakao je da je imao „problem“ koji se sastojao u tome: „što nisam znao kako ću ja za petnaestak, dvadeset minuta reći sve ono što je u tom trenutku već bilo rođeno i pohranjeno u mojoj glavi. Ono što me posebno dirnulo bilo je to tzv. žensko pismo. Teorija književnosti se onako, malo šturo odnosi prema tom fenomenu, ali taj fenomen je stvarno prisutan i uticajan, ta vrsta senzibiliteta, pristupa jeziku, koji dolazi iz dubljeg pristupa samom životu i poštovanju onoga što jeste naša mater. A naša mater je naša materija, jer jezik više govori nas nego što ga mi govorimo.“

Posebna gošća na promociji bila je Elen Twrdy, koja je istakla da je danas slučajno u Kotoru i da joj je posebno drago što govori na promciji. „Iako nas razdvaja prostorna udaljenost i jezik, veže nas neka skrivena veza. Sanja me pozvala i rekla da priprema projekat koji nije vezan za nauku, već za lične teme. - Da li bi ti nama napisala priču šta misliš o životu, nauci, zašto si postala profesorica? Na početku sam mislila da to neće niko htjeti da čita, ali kada mi je Sanja poslala svoju priču, ohrabrila sam se. U tim pričama smo sve dale sebe, sve ono što inače ne bismo dale. Nikada nisam voljela da pišem dnevnike, ali kada sam počela da pišem ovu priču, nisam mogla da stanem. Naziv priče Fudbalerka, krupije, profesorica,dekanka..., dala je Sanja.“

Autorka, Sanja Bauk, je rekla da je ova knjiga plod dobre volje koautorki, njenih koleginica širom svijeta, koje su dobrovoljno pristale da daju svoj doprinos. „Nekako su sve odmah, na prvu, pristale da daju svoj doprinos, što me posebno raduje. Moji prijatelji koji su večeras ovdje, isto su dobrovoljno i spontano pristali da govore o knjizi. Vi koji ste u publici došli ste dobre volje, tako da me i to raduje. Znači, sve ovo o čemu večeras govorimo i što nas je okupilo je plod dobre volje.“ Autorka je istakla da joj rad na ovom projektu nije bio težak, jer ga je doživjela kao projekat za svoju dušu. „Ovo nije ni projekat Evropske Unije, ni Međunarodnog monetarnog fonda, već je to moj projekat i projekat ovih žena čiji su rukopisi u knjizi i vas koji ste ovdje večeras. Vi za to ne dobijate nikakvu, osim duševne nadoknade i to je ono što me posebno raduje.“ Ona je istakla da bi stavila akcenat na transnacionalne karijere autorki, jer je većina njih gradila svoju karijeru u različitim krajevima svijeta. „Ovo im je omogućilo da upoznaju nove zemlje, običaje, ljude da steknu nove prijatelje, istraže svijet izvan nacionalnih granica i obogate lingvistička iskustva, pri čemu one shvataju da je stvar u komunikaciji, a ne u jeziku. One tragaju za boljim uslovima za rad i podsticajnijim okruženjem, traže mjesto na kojem bi mogle da rastu, da se tu smjeste i puste korijene.“ Autorka je istakla da sve ove žene odlikuje snažna volja da napreduju: „One ne pričaju samo priče, one uz to rade i stvaraju.“  Sanja Bauk je zaključila da: “Ove priče u knjizi pozivaju na razmišljanje, razgovor i  zahvalnost za naučene lekcije iz životnog iskustva onih koje kroz kreativnu nefikciju stvaraju dokumentarnu literaturu, tako i onih koji urone u to štivo, kao čitaoci i kokreatori makar malo bolje i ljepše realnosti.“

U muzičkom dijelu programa nastupili su Isidora i Aleksandar Milivojević. 

(Sapštenje Kulturnog centra "Nikola Đurković" Kotor)