Kultura

U organizaciji Javne ustanove Kulturni centar (KC) “Nikola Đurković”/ Gradska biblioteka i čitaonica Kotor sinoć je održano književno veče  Miodraga Majića, autora bestselera “Deca zla“, „Ostrvo pelikana“ i “Rudnik”.

Prisutne je u atrijumu Kulturnog centra, u ime organizatora, pozdravila rukovoditeljka Gradske biblioteke i čitaonice Kotor, Marija Starčević.

“Miodrag Majić je sudija Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu je objavio deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava. Učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Dobitnik je više nagrada. Napomenuću nagrade Vitez poziva iz 2016. godine i Doprinos godine Evropi. Već deset godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu www.misamajic.com, u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu. Ono što bih posebno istakla jeste da je autor tri romana Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik  i zbirke priča U ime naroda i nove priče. Živi u Beogradu i otac je troje djece”, kazala je Starčević.

Ono što je interesantno i nesvakidašnje po motivima Majićevog romana “Deca zla” 2023. godine snimljena je serija, koja se emituje na platformi HBO max.

Sa Majićem je o njegovom književnom opusu, temama u romanima, književnom postupku i vanserijskoj popularnosti romana razgovorao književni kritičar, pjesnik, izdavač i esejista Gojko Božović.

“Mnogi pisci savremene književnosti nemaju previše svojih čitalaca ili nemaju čitalaca uopšte, a Miodrag Majić ima svoje čitaoce. To je jedan fenomen koji moramo da imamo u vidu. Najprije zbog toga što književnost ima potrebu za komunikacijom”, kazao je Božović osvrnuvši se, prije svega, na autorova tri romana “na prvi pogled tri različita romana, u žanru krimiromana, trilera, koji na kritički način preispituju savremenu stvarnost. Svako od vas ko pročita Decu zla ili Rudnik imaće svoje utiske, imaće neke svoje doživljaje i prepoznaće u dilemama junaka neka od svojih ključnih pitanja. To je važno za književnost savremenog trenutka. Dakle, da ona izražava suštinske izazove, suštinska iskušenja, suštinska pitanja, koja se tiču čitalaca našeg vremena, našeg iskustva, našeg života.”

Božović je zapazio da to najbolje vidimo kada autor govori o sprezi visoke politike, visoke korupcije, visokog kriminala i onda kada govori koliko je licemjerje zapravo ključni izraz našeg savremenog života.

“Za mene je književni izraz još jedna prilika da progovorim o nečem što smatram i verujem da je važno, da je važno u društvu. Ja onda priču, bez obzira da li je ona o ratnim zbivanjima, romskoj devojčici, o pokopanim istinama u društvu, zasnujem na ravni da ona bude priča koja vodi kroz događaje i likove, ali da ima uvek i određenu društvenu dimenziju”, objasnio je Majić.

Svjestan da puno zavisi i od toga na koji način se nešto saopšti, u svom prvom romanu čitaocu je ponudio triler i kako Majić kaže “desilo se da je čitalac u određenom trenutku prestao da bude navijač određene grupe, te postao ponovo ono što bazično svako od nas jeste - čovjek sa svojim emocijama, ljubavima, osjećanjima…On je tada zapravo već vrlo tešku i škakljivu priču prihvatio.”

Njegovo drugo djelo Ostrvo pelikana priča jednu tešku priču mladog romskog para uhvačenog u čeljusti sistema koji mu apsolutno nije prilagođen i apsolutno ga ne razumije.

“Na pisanje te priče me potaklo razmišljanje koliko smo kao pojedinci i kao društvo opasni kada verujemo da činimo dobro. Tu sam došao do zaključka da smo možda i najopasniji kada smo uvereni da smo dobrotvori i posebno kada smo uvereni da postupamo u ime zakona, da smo ovlašćeni. Tad nas se treba čuvati”, naglasio je Majić.

Božović je upitao da li Rudnik govori o konkretnoj korporaciji ili zapravo govori o nečemu što je dublje i trajnije, o tome da se korporacije javljaju kao novi oblik upravljanja društvima pogotovo malim, neuređenim, nesrećnim društvima.

“Rudnik je moj pokušaj da nekoliko dimenzija, koje se meni čine povezane osvetlim. A ako postoji njihov zajednički imenitelj, onda je to što se dešava kada istinu ili istine predugo gurate pod tepih, ukopavate ili kao što je slučaj u Rudniku u zemlju zatrpavate. Šta raste iz takve zemlje? Šta počne da raste iz zemlje u kojoj je previše toga skriveno i pokopano.Glavni junak na kraju mora da siđe u rudnik da potraži što se tu događa, ali istovremeno silazeći u fizičkom smislu u taj rudnik on mora da siđe i u sopstveno podzemlje i u ono što je pohranjeno u njemu.Ta dva procesa se paralelno odvijaju. On će silazeći u rudnik, sići u sopstvenu unutrašnjost, ono što nam je često najteže”, odgovorio je autor Majić i priznao da mu je cilj bio da se i čitalac zapita da li i on u svom svakodnevnom životu, da bi preživjeo, da bi opstao ili vratio kao prihvaćeni član zajednice mora da prizna svoju “bolest” ili to neće učiniti po cijenu da i dalje bude izopšten kao što je to odlučio junak pomenutog romana.

Tokom sinoć održane književne večeri sudija i književnik Miodrag Majić i pisac i knjževni kritičar Gojko Božović istakli su važnost razgovora, razmjene i suočavanja misli i stavova.

Tekst: Nataša Jotić

Foto: Radio Kotor/ N.J.