Kultura

Peraška torta i dobrotska torta su zapravo po sastavu iste, a razlikuju se po obliku- peraška  je okrugla, a dobrotska pravougaona ili kvadratna, kao i po imenu kako je ko u različitim krajevima Boke po navici zove, kazala je gostujući u programu Radio Kotora Peraštanka Marija Brainović.
,,Ono što ukus ove poslastice izdvaja od drugih je kombinacija sastojaka- velika količina badema (mendula), Maraskino-liker od koštice višnje maraske, maslac, jaja i rendana kora limuna. Peraška torta je prepoznatljiva po tome što se cijela peče. Nema kremaste filove, već je cijela termički obrađena i zbog toga može dugo da traje i pogodna je za transport, pa su je Peraštanke često slale muževima pomorcima tokom njihovih putovanja.
Marcipan kod peraške torte treba da ostane bijele boje, tako da se bademi za njenu izradu ljušte, što je malo dosadan i zahtjevan posao, ali je jako važno kako za izgled tako i za ukus torte.
U fil osim badema, Maraskina i šećera idu i bjalanca. Peraška torta upravo zbog sastojaka i načina izrade se ubraja u kategoriju skupljih torti, a treba i malo strpljenja da se napravi što je ne čini primamljivom za pravljenje u današnje vrijeme, kada postoje recepti za izradu jednostavnih poslastica koje se brzo pripremaju”, kaže Brainović.
Kako dalje navodi, za izradu jedne peraške torte neophodno je izdvojiti sat i po vremena, i još sat za pečenje na ‘tihoj vatri’ od maksimum 150 stepeni.
Marija Brainović ističe da je prvu perašku tortu napravila prije puno godina, a da je recept dobila od Peraštanke Emilije Iličković.
,,Kada sam je pitala za recept ona mi je rekla da moram prvo vidjeti način izrade, tako da sam najprije išla na svojevrsnu obuku. Zaista kada se čita recept ne može se lako shvatiti postupak, tako da je svakako onima koji je prvi put prave, preporučljivo da vide od nekoga kako se to radi. Zahtijeva se da tijesto bude što tanje otprilike 0,5 cm debljine. Cijeli kalup od torte treba obložiti tijestom, pa izrezati krunicu po kojoj je peraška torta poznata, zatim se naprave  trake  od ostatka tijesta, koje se stavljaju nakon što se kalup obloži tijestom i preko njega izlije fil ”-pojašnjava Brainović.
Ona dalje dodaje da je ova torta u jednom periodu  bila skoro zaboravljena, kada su popularne bile kremaste torte kao što su cheesecake, ali da je ponovo došlo vrijeme da se iz fioka uzimaju stari recepti.
,,Posljednjih godina ova torta dobila na popularnosti i prvi restoran u Perastu koji je  uvrstio u svoju ponudu je bio restoran ‘Đardin’, a sada je većina restorana u Boki ima na meniju”-objašnjava Brainović.
Prema njenim riječima tradicija izrade ove poslastice u Boki datira još od vladavine Mletačke republike, a zahvaljujući zalaganju Milenka Pasinovića 2016. godine je uvrštena je na listu nematerijalne kulturne baštine, zajedno sa dobrotskom tortom.
,,Perast je takođe poznat po još jednoj poslastici- peraškim bobima koji se prave od masti, šećera i jaja i prže se u dubokom ulju, takođe se radi o poslastici koja može dugo da traje, a tradicionalno se priprema uoči korizme. Izrada peraških boba je malo složenija od izrade priganica, jer za taj recept nema određena količina brašna već je ono starinsko ‘ide brašna koliko popije’, tako da treba vježbati da bi odredila prava mjera. Nakon što se zamijesi posebno se napravi svaki bob, tako da je i to malo zahtjevniji posao ali isplati se ako želite neku specijalnu deliciju"- poručila je Brainović.