Ekonomija

U okolnostima kada Kotoru nedostaju veći hotelski kapaciteti i bolje organizovana turistička privreda, kruzeri su dobra stvar.

Cijelu priču o kruzing turizmu ruže okolnosti kao što je nedostatak velikog  hotela, nedostatak žičare, slabo valorizovanje kotorskih bedema i zaleđa – smatra doktor turističkih nauka za biznis i menadžment Rade Ćoso.

Kada već nema većeg, on je ukazao na značaj malih hotela, kao i apartmana, koji doprinose većoj frekvenciji i dolasku gostiju sa svih strana.

Kada je riječ o Kotoru, perspektivu vidi u dolasku visokoplatežnih gostiju.

“Nemate nigdje poziciju da brod dođe na vrata od grada. Zato treba iskoristiti iskustva ostalih da napravimo ono što je najbolje. Novac koji uzimaju Luka i Opština mora da se ulaže u grad, u bedeme. Brojni turisti koji izađu gore nemaju nikakve uslove. Bedemi nam nemaju toaleta, restorana, a vodu gore prodaju neki momci, konstatuje Ćoso.

“Ne volim taj masovni turizam. Crna Gora mora da drži nivo. Da se pitaju stručnjaci, da se slušaju nautički stručnjaci, a sve u cilju da se sačuvaju i Crna Gora i njena obala”, istakao je Ćoso.

“Zaliv Boke je među najljepšim na svijetu, pa ako ćemo po njemu malo sa pontom, nasipima, izgubićemo ga”, poručio je Ćoso.

Zaključio je da ako bude pameti i sve se složi uz pravu mjeru, u kombinaciji sa kruzingom, bedemi bi postali “zlatna koka”, planirana žičara pružila značajan doprinos turističkoj priči, a crnogorski put prema Špiljarima, Krscu i Njegušima, vrlo atraktivan i za pješake, ali i bicikliste.

“Zbog vrlo složene epidemiološke situacije uzrokovana korona virusom, ja nisam uopšte optimista što se tiče ovogodišnje turističke sezone. Procjena Ministarstva turizma od 40% po mom mišljenju nije realna, kako sada stoje stvari, ja bih bio zadovoljan i sa 25%. Prema tome, moramo ovu situaciju veoma ozbiljno shvatiti i slušati struku, jer mi ponekad volimo da zaobiđemo mišljenje struke. Jer, moje životno  iskustvo govori, kada se sluša struka, manje dolazi do propusta i grešaka”, kazao je Ćoso.