Ekonomija

Profesori Katedre za brodogradnju, Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,  prof. dr Milan Kalajdžić i prof. dr Nikola Momčilović, održali su juče u amfiteatru Pomorskog fakulteta Kotor,  predavanje na temu "Brod za uzgajanje ribe". 

Oni su govorili o njihovom učešću na projektu prvog broda za uzgajanje ribe, koji je dobio klasu od strane klasifikacionog društva - ABS (American Bureau of Shipping).

Brod je projektovan za uzgajanje ribe u zaštićenim vodama kod Singapura, a izgrađen je u obližnjem brodogradilištu Marko Polo.

Dužine je 67 m, širine 23 m, dok je visina trupa 3,5 metra, a ima osam tankova za uzgoj ribe zapremine 148 m3. Kada brod bude imao ustaljen režim rada proizvodiće godišnje oko 70 t ribe.

Kako je za Radio Kotor kazao prof. dr Milan Kalajdžić projekat Floating fish farm, odnosi se na izgradnju prvog broda za uzgoj ribe u kontrolisanim uslovima, bez prisustva teških metala i mikroplastike, koji se nalaze u okolnoj vodi.

,,Riba koja se uzgaja na ovim brodovima raste u kontolisanim uslovima, sa kontrolisom dobavom hrane i kiseonika. Ideju i tehnologiju firme iz Singapura je trebalo implementirati i konstruisati brod. U Singapuru je cijena zemljišta visoka i nema mogućnosti za kopnenu instalaciju uzgajališta ribe, pa su došli na ideju da se postrojenje integriše na brodu. Prvi plan je bio da se radi jedan prototip broda, međutim, zatim je odlučeno da se krene sa gradnjom dva broda istovremeno, što je prouzrokovalo i više promjena u dizajnu po pitanju klase i odobrenja od države zastave. Planirani budžet za dvije fish farme je prvobitno bio 8,5 miliona dolara, ali je na kraju za realizaciju projekta utrošeno malo manje od 10 miliona eura, zbog više modifikacija”- navodi profesor Kalajdžić.  

Kako pojašnjava kopanija SAT-Singapore Aquaculture Technologies iz Singapura im je poslala upit za izradu projekta.

,,Moj dio posla odnosio se na organizaciju tima koji će sprovesti porojekat koji je okupio kompaniju Argonavis iz Srbije  i Oceanpro, dok je u jednom dijelu bilo neophodno i angažovanje Mašinskog fakulteta Univerziteta Beograd”-   dodaje profesor Kalajdžić. 

Prema riječima prof. dr Nikole Momčilovića, riječ je o brodu nekonvencijalne gradnje.

,,Ne postoje propisi i pravila za konstrukciju ovakvog broda što je otežavajuća okolnost, jer nemate kriterijume preme kojima bi ocjenili da li je brod konstruktivan. Iako izgleda prizmatično i na prvi pogled jednostavan, on je umnogome komplikovaniji od standardnih velikih brodova koje imamo priliku da vidimo. On ima otvore za ribu na palubi koji dodatno slabe palubu, pa na pramcu broda nema palubu što je najgora stvar u brodogradnji, ima uglove koji nisu zaobljeni što je glavna stavka u konstrukciji aviona i brodova da kritične zone budu dobro tretirane. Poprečni presjek ovog broda je odnos dužine nasprem širine, nekada kod brodova nije bitna dužina već odnosi dimenzija, koji ovaj brod čine neobičnim. Takođe, neobičnost je i po pitanju stabiliteta, ovom brodu se ne gubi stabilitetprilikom naginjanja. Kada imate nekonvencionalnu konstrukciju, tada sva predhodna iskustva ne važe, poput analiza pomorskih nesreća, istraživanja, formula, tako da je potrebno zaroniti u dubine nauke i koristiti fundamentalne metode kojima treba dokazati da je brod strukturno siguran”- pojašnjava profesor Momčilović.

Prvi od dva broda porinut je u novembru  2021. godine dok je na krajnju lokaciju stigao u maju, a drugi u junu 2022.

Osim studenata predavanju su prisustvovali i brojni predstavnici pomorske privrede.

Više o ovoj temi možete poslušati u emisiji Svijet nauke, koja će biti emitovana u četvrtak, 23.marta od 17 i 15.

Tekst: Tamara Vuković

Foto: Pomorski fakultet