Društvo

Volonterizam nije samo pomaganje drugima, već prilika za sticanje novih iskustava, prijateljstava i razvijanje osjećaja odgovornosti prema zajednici. To svojim primjerom pokazuju Vedran Janković i Vasilije Ševaljević, maturanti Srednje pomorske škole i volonteri Opštinske organizacije Crvenog krsta Kotor, koji su bili gosti današnjeg Magazina "Grad“ Radio Kotora.

Njihovu posvećenost humanitarnom radu prepoznao je i Dom starih “Grabovac”, koji ih je predložio za nagradu „21. novembar“.

Govoreći o svojim volonterskim počecima, Ševaljević je kazao da su se u rad Crvenog krsta uključili zajedno, zahvaljujući profesorici crnogorskog jezika i književnosti Tatjani Krstičević, koja ih je pozvala da učestvuju u novembarskoj akciji prikupljanja hrane „Naše malo nekome puno“.

„Nakon toga nas je sekretarka Crvenog krsta Aneta Marović pozvala da se priključimo organizaciji. Bio je to period smjene generacija, kada su stariji volonteri otišli na fakultete, pa smo u jednom trenutku praktično bili jedini volonteri. Postepeno smo počeli da držimo predavanja po osnovnim školama i okupljamo nove članove. Danas nas ima oko 52. Ponovo smo oživjeli Klub mladih, koji je osnovan 2018. godine, formirali upravu i sada zajedno organizujemo akcije, družimo se i odlično funkcionišemo“, ispričao je Ševaljević.

Janković ističe da je upravo zajedništvo jedan od razloga zbog kojih je zavolio volontiranje.

„Na početku mi je sve to djelovalo zanimljivo, ali kako je vrijeme prolazilo, upoznavao sam sve više ljudi i sve više mojih drugara se uključivalo. Tako sam i ja zavolio volontiranje. Posebno nas je podstakla sekretarka Anet Marović, koja nas je ohrabrivala da se družimo, radimo zajedno i formiramo zajednicu. Počeli smo kao dvojica volontera, a danas nas ima 52. Trudimo se da budemo aktivni i da podstičemo druge da nam se priključe kada organizujemo akcije“, kazao je Janković.

Mladi volonteri danas samostalno učestvuju u planiranju i organizovanju brojnih aktivnosti, a Klub mladih ima osmočlanu upravu. Osim humanitarnih akcija, povezuju ih prijateljstvo i druženja van Crvenog krsta.

Iako su maturanti Srednje pomorske škole, uspijevaju da usklade školske obaveze sa volontiranjem. Kako ističu, veliku podršku pružaju im škola, nastavnici i uprava.

„Stižemo sve da uskladimo. Odlični smo učenici, a pored Crvenog krsta uključeni smo i u radionicu Srednje pomorske škole, koja takođe organizuje humanitarne akcije. Škola nas zaista podržava u svemu, ne samo nas koji volontiramo, već i učenike koji se bave sportom i drugim aktivnostima“, kazao je Ševaljević.

Za njega volontiranje podrazumijeva odricanje, ali prije svega donosi osjećaj ispunjenosti.

„Volonterizam zahtijeva dosta odricanja. Treba da budeš tu za svakoga i za sve, ali meni lično to predstavlja veliko zadovoljstvo. Vrlo često se u životu nađemo u situacijama kada ne možemo sami sebi da pomognemo. To može biti veoma teško i poražavajuće. Najgore je kada se čovjek osjeća bespomoćno, kada ne može sam sebi da pomogne, a nema ni nekoga ko bi mu pružio podršku. Upravo zbog toga trudim se da pomognem što većem broju ljudi, kako se oni ne bi tako osjećali. To je ono što me ispunjava“, poručio je Ševaljević.

Slično razmišlja i Janković, koji smatra da volontiranje ne treba doživljavati kao obavezu.

„Mislim da volontiranje ne treba da bude obaveza, jer ako ga tako doživljavaš, onda sve radiš na silu. Nama je to zadovoljstvo, volimo time da se bavimo i zato smo se uključili. Jeste veliko odricanje, ali rezultat je osjećaj zadovoljstva. Poslije svake akcije osjećamo se mnogo bolje i ispunjenije“, kazao je Janković.

Posebno mjesto u njihovom volonterskom angažovanju zauzima druženje sa korisnicima Dnevnog boravka u Rakitama. Ševaljević ističe da su ti susreti uvijek ispunjeni pozitivnom energijom i da se prijateljstva nastavljaju i van organizovanih aktivnosti.

„Mi zaista uživamo dok se družimo sa njima i vidimo da je i njima to veliko zadovoljstvo. Nedavno smo, pripremajući aktivnosti za 5. decembar, Međunarodni dan volontera, odlučili da snimimo dio dokumentarca o našem volontiranju u Dnevnom boravku. Naš drug Drago Rapovac radi taj dokumentarac, pa smo pozvali Katarinu Ćoso i dogovorili se da dođemo. Okupilo se dvadesetak korisnika, a mi smo donijeli samo zvučnik i mikrofon. To je bilo fenomenalno, svi su uživali, pjevali smo i družili se. Najljepše je što ništa nije bilo posebno planirano, već smo jednostavno došli da provedemo vrijeme zajedno. Redovno se čujemo i telefonom i zaista nam mnogo znače ti susreti“, ispričao je Ševaljević.

Proteklog vikenda mladi volonteri učestvovali su i u realizaciji vježbe postupanja u slučaju zemljotresa, tokom koje su imali ulogu markiranata, odnosno osoba koje simuliraju povrijeđene ili ugrožene u vanrednim situacijama.

Janković je objasnio da su se dobrovoljno prijavili za zahtjevniji dio vježbe, koji je podrazumijevao spasavanje iz ruševina.

„Naša uloga bila je da budemo markiranti. Kada su vatrogasci došli, pitali su ko želi da učestvuje u najzahtjevnijem dijelu vježbe i mi smo se prijavili. Vasilije je bio u jednoj rupi iz koje je trebalo da ga izvuku, a ja sam bio u zatvorenom prostoru. Vatrogasci su morali da ruše zid kako bi došli do mene i izvukli me. Bilo je pomalo neprijatno dok sam čekao, a kada sam čuo sirene, uhvatila me trema. Ipak, sve smo uspješno realizovali“, kazao je Janković.

Ševaljević je pojasnio da je vježba realizovana kroz saradnju sa Italijanskim crvenim krstom i kompanijom Terna, te da su u njoj učestvovali i predstavnici drugih organizacija Crvenog krsta.

„Prošle godine koordinatorka projekta bila je Olgica Krivokapić, a ove godine sam ja preuzeo tu ulogu. Sarađujemo sa Italijanskim crvenim krstom i kompanijom Terna, koja je podržala i naše opštinsko takmičenje. Predstavnici iz Italije bili su oduševljeni vježbom. Nakon što smo izvučeni iz ruševina, uključili smo se u tim prve pomoći. Bili su tu i predstavnici Crvenog krsta Tivta, Herceg Novog i Crne Gore, sa kojima imamo veoma dobru saradnju. Mi često učestvujemo u ovakvim vježbama, nekada sa vatrogascima, nekada samostalno. Živimo u Kotoru, koji je trusno područje, i moramo biti spremni na vanredne situacije. Kada držim obuke iz prve pomoći, uvijek naglašavam da je najvažnije ostati smiren. Bilo da je riječ o zemljotresu, havariji ili nekoj drugoj nesreći, treba sačuvati prisebnost i hladne glave pristupiti situaciji“, istakao je Ševaljević.

Mladi volonteri najavili su i mogućnost uključivanja u dobrovoljno vatrogastvo, kako bi dodatno razvijali vještine i bili spremni da pomognu u vanrednim okolnostima.

Govoreći o iskustvima koja stiču kroz humanitarni rad, sagovornici su istakli da im volontiranje omogućava da upoznaju različite ljude, steknu nova prijateljstva i nauče kako da se nose sa izazovnim situacijama.

„Svako iskustvo je dobro iskustvo, i ono lijepo i ono manje lijepo. Kroz volontiranje, posebno kroz pružanje prve pomoći, vidjeli smo mnogo toga. Neke stvari su lijepe, neke nisu, ali sve je to život. Život je skup dobrih i loših iskustava i svako od njih nas nečemu nauči. Kada učestvujemo na maratonima, pružamo prvu pomoć ili organizujemo akcije, stalno upoznajemo nove ljude i ostvarujemo kontakte. Imamo saradnju sa organizacijama Crvenog krsta iz Herceg Novog, Tivta i Budve, kao i sa partnerima iz Italije. Sve su to poznanstva i iskustva koja nam mnogo znače“, kazao je Ševaljević.

Osvrnuli su se i na odnos građana prema humanitarnim akcijama prikupljanja hrane. Kako navode, ima mnogo ljudi koji su spremni da pomognu, ali se ponekad susreću i sa neprijatnim reakcijama.

„Ima ljudi koji kupe puna kolica hrane i doniraju ih, ali ima i onih koji ne žele ni da nas saslušaju. Dešava se da nam neko kaže da pomoć treba da tražimo od Opštine ili države. Međutim, mi smo tu da podstaknemo zajednicu da pomaže sama sebi. Ko će nama pomoći ako ne pomognemo jedni drugima? Moramo kao narod i kao zajednica da budemo tu jedni za druge, a ne da čekamo da neko drugi riješi sve probleme. Svi živimo pod istim krovom i svi treba da doprinesemo boljem sjutra. Ljudi često čekaju da to bolje sjutra dođe, a nisu svjesni da moraju sami da rade na tome i da ga stvaraju. Ne možemo čekati da nam ga neko servira na pijatu. Upravo zato organizujemo akcije prikupljanja hrane, kako bismo zajednički pomogli onima kojima je pomoć potrebna. Podršku dobijamo i od javnih preduzeća, koja doniraju novac, pa od tih sredstava kupujemo hranu i dijelimo je“, poručio je Ševaljević.

Na pitanje šta bi poručili vršnjacima koji razmišljaju o volontiranju, Janković je pozvao mlade da pokušaju i sami otkriju koliko im takav angažman može značiti.

„Predložio bih svakoj mladoj osobi da pokuša da se pronađe u volontiranju, kao što smo se mi pronašli. Volio bih da što više mladih dođe u Crveni krst i vidi kako sve funkcioniše. Ako im se dopadne, neka nastave, a ako ne, ništa nije obavezno. Prije svega, tu je druženje. U okviru Kluba mladih organizujemo karaoke, pravimo kolače, pjevamo, gledamo filmove i provodimo vrijeme zajedno. To je prilika da upoznate nove ljude i steknete prijatelje“, kazao je Janković.

Ševaljević je na kraju razgovora podsjetio da humanost ne podrazumijeva nužno članstvo u nekoj organizaciji, već spremnost da se pomogne u svakodnevnim situacijama.

„Ne morate biti član Crvenog krsta ili neke druge organizacije da biste bili humani. Ako na ulici vidite nekoga kome je potrebna pomoć, pomozite mu. Ako vidite stariju osobu koja ne može da pređe ulicu, priđite i pomozite. Važno je da budemo humani i da budemo ljudi, da pomažemo onima kojima je to potrebno. Ako ne pomognemo jedni drugima, niko drugi nam neće pomoći. Svi živimo pod istim krovom, u istoj državi, i moramo biti tu jedni za druge kako bismo došli do tog obećanog boljeg sjutra. Zato, pomozite, budite ljudi, nemojte okretati glavu. Svi za jednog, jedan za sve“, zaključio je Ševaljević.

Razgovor možete poslušati na linku Magazin “Grad”

Tekst: Tamara Vuković

Foto:Radio Kotor/I.S.