Društvo

JU Kulturni centar “Nikola Đurković“ Kotor/Gradska biblioteka i čitaonica, u susret Međunarodnom danu pismenosti koji se u svijetu obilježava 8. septembra od 1966. godine, danas su u Multimedijalnoj sali Kulturnog centra organizovali predavanje pod nazivom „Medijska pismenost: nužni alat u 21. vijeku“.

Predavač je bila prof. dr Ana Pešikan.

Prisutne je na samom početku pozdravila rukovoditeljka Gradske biblioteke i čitaonice Marija Starčević. Ona ističe da je tema medijska pismenost veoma aktuelna i značajna u vremenu u kome živimo.

Šta je uopšte medijska pismenost, zbog čega je ona važna danas i o čemu je potrebno povesti računa kada je ova tema u pitanju – samo su neke od tema o kojima je govorila prof. dr Ana Pešikan.

Ona ističe da je uloga škole i obrazovanja veoma važna.

“To je malo više od samog pisanja ili informacija. Kada pogledamo pismenost u 20. vijeku ona se odnosila na to da čovjek zna da čita, saopštava nešto, piše i da računa. Kada pogledate kraj 20. vijeka, već osamdesetih godina to više nije pismena osoba, već to podrazumjeva mnogo više. Tada već imamo: interkulturnu pismenost, informacionu, informatičku, informaciono-komunikacione tehnologije, digitalnu pismenost, medijsku, matematičku, čitalačku, naučnu. Promijenilo se mnogo stvari i brzi razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT-a) je dramatično promijenio naš život” – ocjenjuje prof. dr Pešikan.

Ona objašnjava da se promijenio i način funkcionisanja ekonomije, te sam način naše komunikacije.

Prema njenim riječima, čitalačka pismenost je važan dio medijske pismenosti. Pored nje, važan dio čine: informaciona, informatička, digitalna pismenost. Takođe, navodi prof. dr Pešikan, važan dio medijske pismenosti jeste i razvijanje kritičkog mišljenja. 

“Informaciona pismenost otkriva kakva je poruka, te koje je njeno značenje. To je baratanje informacijama. Svako učenje podrazumijeva baratanje informacijama. Informaciona pismenost otkriva upravo kakva je poruka, šta je značenje poruke, ali ne samo to, već i šta kaže, ko je rekao, u kom kontekstu je rekao, šta je rekao, koje dejstvo je imala ta poruka. Često se informaciona i informatička pismenost miješaju. Informaciona je važna za bilo koju informaciju, a informatička pismenost uključuje informacionu primjenjenu na digitalnu tehnologiju” – kaže prof. dr Pešikan.

Kako navodi, za ljudsku vrstu karakteristično je da simbolički opšti, komunicira (riječima, pokretima, slikom, muzikom, vajarskim oblicima, simboličkim znacima, itd.), ljudi posreduju jedni drugima raznoliko ljudsko iskustvo. Pojedinac ili grupa, objašnjava ona, saopštavaju drugima određene stvari, prenose im poruke.  Poruka je, kaže, metaforično rečeno “kontejner sadržaja”, sredstvo za prenošenje značenja s jednog mjesta na drugo.

“Novi IKT alati fundamentalno su promijenili način na koji ljudi komuniciraju i obavljaju poslove, izazvali brojne transformacije u svim sferama društva. U savremenom dobu neophodna je digitalna pismenost. Osoba nije potpuno pismena ukoliko ne umije da koristi IKT sredstva i posebno ukoliko ne umije kritički da procjenjuje informacije do kojih dolazi preko IKT-a, te da se odgovorno i moralno odnosi prema njima” – ističe prof. dr Pešikan.

Prema njenim riječima, kritičko mišljenje je sposobnost da se procijene argumenti, odredi tačka gledišta govornika ili teksta ili izvedu valjani zaključci, a da na to ne utiču ideologija, politika, indoktrinacija, predrasude ili zdravorazumska vjerovanja. Kaže i da kritičko mišljenje omogućava: autonomno mišljenje, preispitivanje olakih generalizacija, izbijegavanje pretjeranih pojednostavljivanja, razjašnjavanje pristupa, zaključaka i vjerovanja, razjašnjavanje i analiziranje stvarnog značenja riječi ili fraza, razvijanje kriterijuma za procjenu, procjenjivanje kredibiliteta izvora informacija, slušanje otvoreno i kritički o čemu govornik govori i mišljenje o svom mišljenju.

Ona objašnjava da nije dovoljno da osoba dođe do informacije, već mora biti u stanju da procijeni njenu jasnoću, tačnost, preciznost, relevantnost, dubinu, širinu, logičnost i njen značaj.

“Da bi osoba razumjela bilo koji sadržaj, ljudsku komunikaciju, knjigu, film ili medijsku poruku mora razumjeti ne samo sirovu informaciju koju oni nose, već i svrhu informacije, pitanja koja ona pokreće, pojmove koji čine informaciju, pretpostavke na kojima počiva, zaključke izvučene iz nje, implikacije koje proizilaze iz tih zaključaka i tačku gledišta sa koje stiže informacija” – ocjenjuje prof. dr Pešikan.

Ona ističe da su IKT jedna od najbrže rastućih privrednih grana u svijetu.

“Nema oblasti života i grana na koje nisu uticale. Svima je neophodna digitalna i medijska pismenost da bi uopšte mogli uspješno da funkcionišu u savremenim uslovima. Mas mediji su nam neophodni za redovan život i poslovanje, ali oni uvijek pokušavaju da nas oblikuju: naše stavove, mišljenja, modeluju naše ponašanje, razviju određene obrasce ponašanja, podstiču i nagrađuju određene aktivnosti. Osnovna svrha mas-medija nije da obrazuju ljude, već da ostvaruju profit” – priča Pešikan.

Ona je govorila i kako reklame utiču na svijest ljudi.

Ana Pešikan je profesorka na Odeljenju za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Polje ekspertize su joj pedagoška i razvojna psihologija, a fokus rada joj je na teorijskim i empirijskim istraživanjima procesa učenja/nastave, udžbenika i sistema obrazovanja. Radila je na 42 projekta (27 nacionalnih i 15 međunarodnih). Objavila je pedesetak radova u zemlji i inostranstvu. Saradnik je više međunarodnih organizacija i istraživačkih institucija.