Društvo

Ministarstvo evropskih poslova i Opština Kotor organizovali su danas u hotelu Cattaro u Kotoru događaj „EU prilike za preduzetnike i MMSP“, posvećen mogućnostima koje evropski fondovi i programi podrške pružaju preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima. Veliko interesovanje lokalne poslovne zajednice potvrdio je izuzetno dobar odziv učesnika, pa se za događaj tražilo i mjesto više.

Događaj je organizovan u okviru inicijative „Osnaživanje opština za evropsko djelovanje 2026“, koja se sprovodi kroz projekat EU4ME, s ciljem jačanja uloge lokalnih samouprava u procesu evropske integracije i približavanja konkretnih koristi članstva u Evropskoj uniji lokalnim zajednicama.

Program je vodila Anđela Milošević, ispred Sekretarijata za razvoj preduzetništva, komunalne poslove i saobraćaj Opštine Kotor.

U uvodnom dijelu prisutnima su se obratili potpredsjednik Opštine Kotor Stojan Milović i Bojan Vujović iz Ministarstva evropskih poslova, koji su ukazali na značaj približavanja evropskih mogućnosti lokalnoj privredi i pravovremene pripreme za korišćenje sredstava iz evropskih fondova.

Milović je istakao da se u procesu evropskih integracija često govori o pregovaračkim poglavljima, rokovima i reformama, ali da građane i privredu prvenstveno zanima šta će se konkretno promijeniti u njihovom svakodnevnom životu.

„Upravo zato organizacija ovakvih događaja ima veliki značaj, jer je potrebno da što više govorimo o konkretnim koristima evropskih integracija, evropskim fondovima i drugim izvorima finansiranja, kao i pristupu jedinstvenom evropskom tržištu. Za naš grad, čija ekonomija u velikoj mjeri zavisi od turizma, usluga i malih preduzeća, evropske integracije predstavljaju dobru priliku da dodatno ojačamo postojeće djelatnosti, ali i stvorimo uslove za razvoj novih. Naša ekonomija mora biti raznovrsnija, konkurentnija i manje zavisna od uspješnosti turističke sezone. Ulazak u Evropsku uniju neće sam po sebi našu privredu učiniti konkurentnijom, niti će evropski fondovi automatski riješiti sve probleme. Koliko ćemo koristi imati od članstva zavisiće od toga koliko se za njega budemo pripremili. Zato je važno da lokalna samouprava bude partner preduzetnicima, a ne samo institucija kojoj se obraćaju za dozvole i saglasnosti, i da predstavlja vezu između evropskih programa i lokalne privrede“, poručio je Milović.

Vujović je naglasio da Kotor, kao grad sa tradicijom preduzetništva i međunarodne otvorenosti, ima značajan potencijal da iskoristi mogućnosti koje će donijeti članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji. Posebno je ukazao na važnost ekonomskih koristi procesa pristupanja, koje, kako je naveo, moraju biti prepoznate i na lokalnom nivou.

„Često govorimo o zatvaranju pregovaračkih poglavlja, usklađivanju zakonodavstva i političkom dijalogu, ali kada se formalni pregovori završe, ono što ostaje jesu konkretne ekonomske koristi evropskih integracija. Otvaranje jedinstvenog evropskog tržišta, koje podrazumijeva slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala, predstavlja jednu od najvećih prilika, ali i izazova za našu privredu. Istovremeno, članstvom će se značajno proširiti mogućnosti korišćenja evropskih fondova, posebno onih namijenjenih regionalnom razvoju i socijalnim politikama, kao i podršci privredi. Zato je važno da već sada radimo na jačanju kapaciteta, prepoznavanju prioritetnih projekata i pripremi za nove izvore finansiranja. Evropski fondovi mogu biti važan instrument za unapređenje konkurentnosti domaćih preduzeća, ali je neophodno da privreda bude spremna da te mogućnosti iskoristi“, istakao je Vujović.

U okviru prve tematske sesije „EU podrška privredi – gdje smo danas?“ govorile su Dubravka Vujošević iz Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori i Nađa Vukasović iz Kancelarije za pripremu i upravljanje projektima koji se finansiraju iz međunarodnih fondova i drugih izvora Opštine Kotor.

Vujošević je predstavila podršku privatnom sektoru kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, ukazujući na finansijske prepreke sa kojima se preduzeća suočavaju, ali i instrumente koji im mogu pomoći u prevazilaženju tih izazova. Kako je navela, kroz ovaj okvir Evropska unija je do kraja 2025. godine opredijelila 885 miliona eura za podršku privatnom sektoru, uz više od 600.000 podržanih preduzetnika i kompanija i preko 1,2 miliona očuvanih radnih mjesta.

„Investicioni okvir za Zapadni Balkan predstavlja zajednički mehanizam kroz koji Evropska unija, zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama, bilateralnim donatorima i vladama zemalja regiona, priprema i finansira ulaganja. Podrška je namijenjena startapovima, mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama koje žele da prošire poslovanje, sa posebnim fokusom na zelenu i digitalnu tranziciju, održivu poljoprivredu, finansijsku inkluziju i uključivanje u lance vrijednosti. U okviru ovog mehanizma dostupni su različiti instrumenti, od kredita i ulaganja u vlasnički kapital, preko tehničke pomoći i investicionih grantova, do garancija kojima Evropska unija preuzima dio rizika i podstiče dodatna ulaganja u prioritetne sektore“, objasnila je Vujošević.

Vukasović je u svom izlaganju poseban akcenat stavila na praktične korake koje lokalni preduzetnici mogu preduzeti kako bi se uspješnije pripremili za evropske projekte. Naglasila je da je za kvalitetnu projektnu prijavu najvažnije prepoznati stvarne potrebe preduzeća, upoznati se sa pravilima programa i pravovremeno graditi partnerstva.

„Moj najiskreniji savjet preduzetnicima jeste da krenu od potreba svoje firme, a ne od pokušaja da se po svaku cijenu uklope u neki otvoreni poziv. Postavite sebi pitanje da li biste ideju koju imate realizovali i sopstvenim sredstvima, kada biste ih imali. Ako je odgovor potvrdan, onda imate dobru polaznu osnovu za pripremu projekta. Važno je da detaljno čitate uslove poziva, razmišljate o partnerstvima i povezujete se sa preduzećima iz susjednih država koja se suočavaju sa sličnim izazovima. Evropski projekti moraju imati širi efekat, ne samo na pojedinačno preduzeće već i na zajednicu. Naša kancelarija otvorena je za sve preduzetnike koji imaju jasnu ideju i žele da zajedno sagledamo mogućnosti za njenu realizaciju“, poručila je Vukasović.

Ona je upozorila i da evropski grantovi podrazumijevaju ozbiljnu pripremu, administrativne obaveze i odgovorno upravljanje finansijama, te da preduzetnici moraju realno procijeniti svoje kapacitete prije prijavljivanja na pozive.

„EU sredstva nisu poklonjena sredstva bez obaveza. Kada dobijete projekat, posao zapravo tek počinje. Morate imati dovoljno finansijskih sredstava, ljudi i vremena da ga uspješno sprovedete, ispunite sve obaveze i sačekate refundaciju troškova. Zato je važno da na vrijeme pripremite dokumentaciju, jasno definišete ciljeve i rezultate koje želite da postignete i da budete pouzdan partner. Takođe, mogućnosti za privredu ne postoje samo kroz direktne grantove, već i kroz pružanje usluga, nabavku opreme, izradu studija i druge poslove u okviru evropskih projekata’’, istakla je Vukasović i savjetovala preduzetnike da treba da prepoznaju i te prilike, da ulažu u znanje i da ne odustaju ukoliko njihov prvi projekat ne dobije podršku.

O dostupnim izvorima finansiranja i mogućnostima korišćenja evropskih fondova za razvoj poslovanja govorile su Tanja Radusinović iz Privredne komore Crne Gore i Vanja Kljajević iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru sesije „EU fondovi za biznis – koje su prilike dostupne?“.

Radusinović je predstavila različite kategorije podrške dostupne mikro, malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori, od nacionalnih i lokalnih programa do evropskih fondova i instrumenata međunarodnih finansijskih institucija. Posebno se osvrnula na rezultate programa prekogranične saradnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kroz koji su domaća preduzeća pokazala značajan kapacitet za pripremu i sprovođenje projekata.

„U Crnoj Gori postoji više kategorija podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, od programa državnih institucija i Fonda za inovacije, preko lokalnih razvojnih inicijativa, do evropskih programa i finansijskih instrumenata međunarodnih institucija “, objasnila je Radusinović između ostalog.

Kljajević je predstavila programe podrške EBRD-a, sa posebnim osvrtom na uslove koje preduzeća treba da ispune i oblasti u kojima mogu dobiti stručnu i finansijsku podršku za unapređenje poslovanja.

„Kada govorimo o kriterijumima za učešće u našem programu, oslanjamo se na evropsku definiciju malih i srednjih preduzeća, koja obuhvata kompanije sa manje od 250 zaposlenih i godišnjim prihodom do 50 miliona eura. Jedan od uslova je da preduzeće posluje najmanje dvije godine, ostvaruje godišnji prihod od najmanje 500.000 eura i da je većinski u privatnom i domaćem vlasništvu. Međutim, za nas je veoma važno da sagledamo i stabilnost poslovanja, potencijal rasta i spremnost menadžmenta da unaprijedi poslovanje. Svaku prijavu razmatramo pojedinačno i zajedno sa preduzećem definišemo projekat koji odgovara njegovim konkretnim potrebama. Podrška može obuhvatiti marketing, strateško planiranje, digitalizaciju, unapređenje organizacije poslovanja, energetsku efikasnost, zaštitu životne sredine i inženjerska rješenja. Cilj je da svako preduzeće dobije podršku koja odgovara fazi njegovog razvoja i planovima za budući rast“, istakla je Kljajević.

Poseban segment programa bio je posvećen iskustvima lokalnih preduzetnica, koje su kroz razgovor „Iz prve ruke – iskustva lokalnih preduzetnica“ predstavile svoje poslovne priče i izazove sa kojima se suočavaju u razvoju preduzetništva. O ovoj temi govorila je Borislavka Bobana Golović, osnivačica i direktorica kompanije INESKA doo, pružajući učesnicima uvid u iskustva iz prakse i značaj prepoznavanja prilika za razvoj poslovanja.

U završnoj tematskoj sesiji „Šta slijedi? Nove EU prilike za preduzetnike i MMSP“, Savica Vujičić iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija, koja se učesnicima obratila putem online uključenja, i Irena Bošković iz Ministarstva evropskih poslova govorile su o narednim mogućnostima za podršku preduzetništvu i razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća kroz evropske programe i inicijative.

Tokom programa učesnici su imali priliku da postavljaju pitanja, razmijene iskustva i dobiju informacije o dostupnim i budućim mogućnostima podrške poslovanju. Program je završen neformalnim druženjem i umrežavanjem učesnika, s ciljem podsticanja saradnje i razmjene ideja između predstavnika institucija i lokalne poslovne zajednice.

Mihaela Moškov