Društvo

Izraz „ostvariti se kao majka“ koji se često koristi ukazuje na to da nam društvene norme nameću ovu ulogu i da, u skladu sa tim, ukoliko nismo majke - zapravo „nismo dovoljno uradile“.

„ Ja smatram da su žene ostvarene onda kada su srećne i zdrave, a tada su najbolje za sebe i za svoje okruženje, pa pomenuti izraz nikada ne koristim i smatram da bi ga trebalo ukinuti“ – kaže za Radio Kotor psihologica Aida Perović koja navodi da je psiholingvistika jako važna jer „ono što je u jeziku to vam je i u mislima , a onda i u stavovima i u akcijama“.

Očekivanja koja društvo ima od nas su različita i izazivaju određenu vrstu pritiska, ali to ne znači da ćemo se dobro osjećati u sopstvenoj koži samo ukoliko ih ostvarimo.

„ Niko vam, recimo, neće reći – „ostvarila sam se kao žena od karijere“ ili „ostvarila sam se kao žena od biznisa“,  a i ako kaže – niko recimo neće misliti na osobu koja se bavi zanimanjem frizera iako se radi o fenomenalnom pozivu. Svi pomesle na menadžerke u nekim velikim korporacijama, političarke i slično. Ostvariti se kao majka znači ispuniti društvenu formu, a ako koristimo pomenuti izraz znači da se - ako nismo majke nismo ostvarile ni u životu, a tako nas doživljava sredina i „aktivno nas žali“. Ima žena koje ne mogu da imaju djecu , a mi im na ovaj način poručujemo da nisu vrijedne i da „nisu dovoljne“. Stalno imaju to osjećanje da se nisu dovoljno istakle, žrtvovale, da nisu „bile dovoljne“ raznim drugim ljudima. Imamo i žene koje ne žele da imaju djecu, to je jednako kao što neka žena želi dvoje a ne troje djece, ili se odluči da rodi jedno ali ne dvoje djece. Sa druge strane, tu je sredina koja će, što god da uradite, uvijek reći: Da, ali kad bi još samo ovo... Da ne pominjemo priču da se dešava da žene rode tri kćerke ali ni to ne zadovoljava norme jer nije roidila dječaka pa je stalno pod nekom vrstom pritiska. Žene su, podvlačim, ostvarene kada su srećne i zdrave i takve su najboje i za sebe i za okruženje“ – poručuje Perović.

Ona dodaje i da je jako važno ne zanemarivati intuiciju.

„ Skloni smo da, vrlo često, „ućutkamo“ intuiciju.  Zapravo je svi posjedujemo. Ljudi za koje kažu da imaju izraženu intuiciju nisu ništa drugačiji od ostalih osim što je oni slušaju, osluškuju. Kad, recimo, upoznamo neku osobu - mi odmah osjetimo „gdje će to da nas odvede i što tu može da bude“ ali ako nam se ta osoba dopada a intuicija nam govori da nije dobra za nas, mi tu intuiciju ne želimo da slušamo. Ali, sa druge strane – kada odemo u bolničku čekaonicu i slušamo priče o raznim tragičnim i teškim ljudskim sudbinama, to lako prihvatimo i uplašimo se. U prvom slučaju je, dakle,  zanemarimo jer je smatramo suviše spiritualnom i nekorisnom. Ipak, potpuno je drugačije i treba se posvetiti intuiciji“ – zaključuje Perović.

Foto privatna arhiva