Društvo

Sebe ne doživljava kao majstora brodogradnje, ali je zaljubljenik u tradiciju izrade drvenih barki, fotograf, pčelar. Zoran Nikolić sa Prčanja za emisiju „Nedjeljni razgovor“ otkriva da ima više hobija. Između ostalog, voli se baviti obrađivanjem drveta i tvrdi da je ono naš najintimniji kontakt sa prirodom. U svojoj stolarskoj radionici provodi više sati dnevno, a izrada okruglih drvenih posuda je njegova trenutna preokupacija.  

„Volim tu riječ meštar koja je kod nas u Boki toliko odomaćena. Često je upućujem ljudima u prolazu, mada ona u doslovnom prevodu znači posebno spretan zanatlija. Ja to nisam, ali istražujem, radim, popravljam drvene barke, slušam od iskusnijih i učim. Drvo je pedesetih godina prošlog vijeka počelo da gubi na važnosti i do današnjih dana se više nije vratilo na scenu kao važniji materijal od plastike. Međutim, drvene barke, iako rijetke u našim mandraćima, zaista imaju svoju draž. Ojedrenu barku, staru 50 godina, održavam zahvaljujući iskustvu koje imaju i stariji i oni mlađi, pa je do danas veoma dobro očuvana“, priča nam Nikolić.

Logičan slijed događaja, kaže, bio je da se tokom ratnog vihora devedesetih godina iz Sarajeva preseli na Prčanj gdje ima porodičnu kuću. Po obrazovanju socijalni radnik/terapeut, u početku se bavio pčelarstvom, jer posla u struci nije bilo, a tek kasnije počeo je raditi u Psihijatrijskoj bolnici u Dobroti gdje je ostao do penzije. Osim drvenih predmeta koje je izrađivao u stolarskoj radionici za potrebe ove zdravstvene ustanove, pacijentima je omogućavao učestvovanje u aktivnostima svakodnevnog života što i jeste primarni cilj radno-okupacione terapije. „Vrijeme provedeno u druženju sa pacijentima za mene je neprocjenjivo. Spojio sam profesiju sa hobijem, to jest ugodno sa korisnim. Na stotine pacijenata je prošlo kroz radionicu. Bili su vrlo zainteresovani za rad i druženje. Zajedno smo pripremali doručak, pjevali, održavali higijenu radionice“, prisjeća se Nikolić.

Novac voli da ulaže u stolarske mašine, a mnoge od njih je sam unaprijedio. „U radionici koju sam adaptirao u dvorištu kuće imam više stolarskih mašina. Do drveta dolazim na više načina. U Nikšiću postoji firma koja se bavi prodajom različitih vrsta drveta. U pitanju je suvo drvo koje je odmah spremno za obradu. Postoje i stovarišta u kotorskoj opštini koja često obilazim. Nedavno sam od prijatelja na poklon dobio drvo od eukaliptusa. Taj trenutak me posebno obradovao i to je zaista neprocjenjiv poklon. Ponekad dođem i do komada masline, bora ili murve koji su jako pogodni za obradu. Od murve, recimo, izrađujem poslužavnike. Mnogo je dekorativnije kada nešto poslužite na drvenoj dasci nego na ovalu“, govori Nikolić.

Pandemija korona virusa nije mnogo uticala na njegovo raspoloženje i nije ograničila njegove svakodnevne aktivnosti. „Pridržavao sam se svih mjera propisanih od strane NKT-a. Bavio sam se poljoprivredom, sadio povrće, obilazio pčele, tako da mi sve to nije teško palo. Jedino mi je žao što nisam imao više vremena da jedrim na moru“, iskren je Nikolić, dodavši da mu je digitalna fotografija omiljen hobi. Do sada je imao četiri veoma zapažene izložbe, a angažovan je i za portal „Boka News“. „Shvatio sam da mi je, baveći se raznim hobijima život ispunjeniji, bogatiji za nova prijateljstva i da sam napredovao u njima, trenirajući istrajnost i stpljenje”, zaključio je Nikolić.