Društvo

Tekst i foto: Biljana Marković.

Odnedavno na markatu su u ponudi i kisele, tajlandske čili papričice koje rastu na području Zete, a koje na porodičnom gazdinstvu uzgaja Miloš Rašović.

On za Radio Kotor kaže da se proizvodnjom bavi već pet godina, a u ponudi ima pakovanje u teglici od 370 grama, koje košta 5 eura.

„Imamo dvije vrsta tajlanskog čilija, sitniji, ljući, koji ima više kapsaicina (ljuti sastojak) i krupniji, blaži, a izuzetno je zdrav. Na internetu se može potražiti više o ljekovitim svojstvima čilija. Nije u pitanju samo da čovjek pojede nešto ljuto, već je ova papričica izuzetno zdrava. Ona je prije svega lijek. Dovoljna je da se pojede jedna dnevno. Štiti od raznih virusa, bakterija. Recimo da pojedete nešto pokvareno, samo nakon toga pojedete jednu čili papričicu i nećete ništa osjetiti. Organizam neće odreagovati, kao što inače odreaguje na bakterije. Dakle ona jednostavno čisti, ali i reguliše krvni pritisak“, navodi Rašović.

Naglašava da Kotorani rado kupuju ovo izuzetno zdravo povrće čili papričicu, ali i turisti koji u obilazak grada dođu kruzerima. 

„Kotorani kupuju čili, baš su se navikli, tako da imamo i stalnih, redovnih mušterija. Takođe, naše čili papričice putuju i u inostranstvo, jer ih kupuju strani turisti sa brodova. U Kotoru takođe ima dosta turista koji ovdje trenutno stanuju na mjesec, dva. Oni je probaju i oduševe se, kažu da nisu nigdje probali čili takvog ukusa“, poručuje Rašović.

Ideja da počne proizvodnju ove egzotične vrste paprike došla je, ističe, spontano i to kada je nabavio svježe papričice.

„Nešto smo pojeli, a nešto je ostalo i osušilo se. Došli smo onda na ideju da ih posijemo i tako je sve krenulo. Proizveli smo rasad, onda ih posadili. Kada su porasle, pristupili smo branju i počeli da ih plasiramo na pijaci. Kupci su se malo, po malo prilagođavali. Neobična je njena ljutina za naše podneblje, jer ljudi na to nisu navikli, pošto se kod nas najčešće konzumiraju feferoni i neke vrste paprika koje su blažeg ukusa. Međutim, čili papričice su znatno ljuće i trebalo je vremena da se narod navikne“, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje koliko čilija godišnje proizvede, navodi da ne zna precizno, ali da je u pitanju „fina“ količina.

„Čili papričicu nudimo u svježem stanju, ali i je i konzerviramo, to jest kiselimo, tako da je imamo u ponudi tokom čitave godine. Postupak kiseljenja je jednostavan, priprema se kao klasična turšija“, rekao je Rašović.

Dodaje da na svom porodičnom gazdinstvu u Zeti proizvodi i druge vrste povrća, te voće.

Od dinja, jagoda, koje kreću s proljeća, preko raštana, kupusa, brokolija, kelja, peršuna, luka crnog, crmničkog, salate, paprika, crvenih mesnatih i drugog povrća.

„Sve zavisi što sezonski dolazi za sadnju“, zaključuje Rašović kome je bavljenje poljoprivredom osnovno zanimanje.