Arhiva

U organizaciji Unije lokalnih javnih emitera u Bi­je­lom Po­lju je u okvi­ru Če­tvr­te me­đu­na­rod­ne na­uč­no-struč­ne kon­fe­ren­ci­je „Me­di­ji i PR” održana pa­nel di­sku­si­ja „Jav­ni me­dij­ski ser­vi­si i no­vi me­di­ji”.

Prof. dr Stje­pan Ma­lo­vić iz Hr­vat­ske po­ru­čio je da bez no­vih me­di­ja ne mo­že­mo ži­vje­ti jer go­to­vo 90 od­sto lju­di ko­ri­sti ne­ki od njih. 
– Po­sta­li smo ak­tiv­ni ko­ri­sni­ci me­di­ja, mo­že­mo sla­ti po­ru­ke, kre­i­ra­ti i dje­lo­va­ti na raz­li­či­te na­či­ne. Iako se u to­me ne sna­la­zi­mo svi pod­jed­na­ko, slo­bo­da ne smi­je ugro­ža­va­ti tu­đu pri­vat­nost – re­kao je Ma­lo­vić, do­da­ju­ći da je po­bor­nik jav­nog ser­vi­sa ko­ji je, po nje­mu, neo­p­ho­dan.
Prof. dr Lej­la Tur­či­lo, van­red­na pro­fe­so­ri­ca Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ra­je­vu, is­ta­kla je da no­vi me­di­ji nu­de no­ve mo­guć­no­sti, pri­je sve­ga, gra­đa­ni­ma. 

– Ne tre­ba go­vo­ri­ti sa­mo o dis­kur­su opa­sno­sti. Na­rav­no, va­žno je upo­zo­ra­va­ti šta je to ne­ga­tiv­no u on­lajn pro­sto­ru po sva­ko­ga od nas, in­di­vi­du­al­no, ili i po dru­štvo u cje­li­ni. Ali tu ima pu­no po­ten­ci­ja­la i na na­ma je da is­tra­žu­je­mo – re­kla je Tur­či­lo, kon­sta­tu­ju­ći da no­vi me­di­ji u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni još ne nu­de no­ve mo­guć­no­sti.

Prof. dr So­nja To­mo­vić Šun­dić, pro­fe­so­ri­ca Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, is­ta­kla je da su no­ve me­dij­ske teh­no­lo­gi­je sa­mo no­vi in­stru­men­ti.{gallery}medijipopadic{/gallery}

– Da­nas se sve vi­še go­vo­ri o gra­đan­skom no­vi­nar­stvu, gdje obič­ni gra­đa­ni po­sta­ju dio me­dij­skog si­ste­ma, i sa­mim tim ima­ju pri­li­ku da se po­ja­ve kao in­ter­pre­ta­to­ri, ko­men­ta­to­ri, uče­sni­ci me­dij­ske sce­ne. S jed­ne stra­ne, to je do­bro jer je sva­ko­me omo­gu­će­no da po­nu­di svoj glas, stva­ra jav­no mnje­nje, bar na ovom saj­ber pro­sto­ru. S dru­ge stra­ne, to no­si i opa­snost da lju­di, kao ano­nim­ni, is­po­lja­va­ju de­struk­tiv­ne stra­ne, ko­je u sva­ko­dnev­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji ne bi is­ka­zi­va­li – po­ja­sni­la je To­mo­vić Šun­dić, kon­sta­tu­ju­ći da tu osta­je sta­ri pro­blem no­vi­nar­stva – eti­ka, te da gra­đan­skim no­vi­na­ri­ma tre­ba po­ja­sni­ti da ne­ma­ju pro­stor bes­ko­nač­ne zlo­u­po­tre­be slo­bo­de.
– On­lajn ko­mu­ni­ci­ra­nje tre­ba­lo bi da se tre­ti­ra kao osta­li me­di­ji – mi­šlje­nja je doc. dr Da­ni­e­la Bla­žev­ska sa In­sti­tu­ta za me­di­je i ko­mu­ni­ka­ci­je Pr­vav­nog fa­kul­te­ta „Ju­sti­ni­jan Pr­vi” Uni­ver­zi­te­ta „Sv. Ki­ril i Me­to­di­je” iz Sko­plja.
– U Ma­ke­do­ni­ji no­vi me­di­ji na ne­ki na­čin lo­še uti­ču na kva­li­tet no­vi­nar­stva jer su no­vi­na­ri u tr­ci sa vre­me­nom, pa dru­štve­ne mre­že shva­ta­ju kao kon­ku­ren­ci­ju i sa­mim tim sma­nju­ju kva­li­tet in­for­ma­ci­ja – po­ja­sni­la je Bla­žev­ska.
Prof. dr Du­brav­ka Va­lić Ne­delj­ko­vić, pro­fe­so­ri­ca Od­sje­ka za me­dij­ske stu­di­je Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du, po­dr­ža­va jav­ni ser­vis, a ma­gi­star Fa­kul­te­ta eko­nom­skih i dru­štve­nih na­u­ka u Ham­bur­gu Hu­i­jie Zeng pre­zen­to­va­la je svoj na­uč­ni rad „Stu­di­ja slu­ča­ja Gre­en­pe­a­co­ve De­tox kam­pa­nje za We­i­bo”. Zeng je po­ku­ša­la u svom ra­du da ob­ja­sni­ti ka­ko ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ri­ste dru­štve­ne me­di­je za spro­vo­đe­nje svo­jih ak­tiv­no­sti.

Pred­sta­vlje­ni broj­ni na­uč­ni ra­do­vi

Broj­ni pro­fe­so­ri i struč­nja­ci iz obla­sti me­di­ja su, u okvi­ru Če­tvr­te me­đu­na­rod­ne na­uč­no-struč­ne kon­fe­ren­ci­je „Me­di­ji i PR”, iz­lo­ži­li svo­je na­uč­ne ra­do­ve ana­li­ze me­di­ja. „No­ve me­dij­ske plat­for­me u obra­zov­nom pro­ce­su sred­njo­škol­skih usta­no­va u Sr­bi­ji” na­uč­ni je rad dr Bo­ba­na To­mi­ća ko­ji ka­že ka­ko se tru­dio da ot­kri­je i osvi­je­tli fe­no­men u svi­je­tu, a to je na­čin na ko­ji uče­ni­ci per­ci­pi­ra­ju, ko­ri­ste no­ve me­di­je, dru­štve­ne mre­že i ka­ko uspi­je­va­ju da ih uklo­pe u obra­zov­ni pro­ces. 
Pro­fe­so­ri­ca Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka u Za­gre­bu dr Gor­da­na Vi­lo­vić odr­ža­la je pre­da­va­nje na te­mu „Sa­mo­re­gu­la­ci­ja i re­gu­la­ci­ja u no­vim me­di­ji­ma: po­gled iz Hr­vat­ske”. 
Pro­mo­vi­san je i ča­so­pis „Me­dij­ske stu­di­je”, in­ter­di­sci­pli­nar­ni na­uč­ni ča­so­pis či­ji je iz­da­vač Fa­kul­tet po­li­tič­kih zna­no­sti Uni­ver­zi­te­ta u Za­gre­bu. Po­kre­nut 2010. go­di­ne s ci­ljem da po­sta­ne me­đu­na­rod­ni fo­rum za ob­ja­vlji­va­nje na­uč­nih i struč­nih ra­do­va, is­tra­ži­va­nja s pod­ruč­ja me­di­ja, ko­mu­ni­ka­ci­ja, no­vi­nar­stva i od­no­sa s jav­no­šću. (DAN)

ČUVAJTE SE HISTERIJE DRUŠTVENIH MREŽA

Nove tehnologije drastično mijenjaju svijet, pa i klasično novinarstvo. Društvene mreže su omogućile gotovo svakom građaninu da plasira informacije. Koliko je to ponekad opasno pokazuje subotnji tivatski slučaj stvaranja događaja kojeg nema.

Histerija društvenih mreža i neprofesionalnost pojedinih novinara pokrenuli su lavinu priča o navodnom nestanku sestara iz Tivta. I sad i nije toliko bitno da li je sve pokrenuto iz želje da se pomogne, jer je i put u pakao popločan dobrim namjerama. Sve se otrgnulo kontroli. Društvene mreže ne mogu biti zamjena za profesionalno novinarstvo. Jer ne vode toliko računa o etici i nemaju ono što se zove redakcijski rad, o čemu se posebno govvorilo na juče završenoj sjajnoj naučnoj Konferenciji u Bijelom Polju. Prosto nema ko da ih kontroliše. Sa stanovišta demokratije, naravno, da je dobro da svako zaista može da kaže svoje mišljenje. Da inicira, predlaže, sugeriše. Pisma čitalaca davno su prevaziđena. Moderni građanin postaje sve aktivniji. To mijenja i rad klasičnih medija.U budućnosti možda će jedina razlika između profesionalnog i tzv. građanskog novinarstva biti u etici. Nema novinarstva bez etike. To je teg kojeg držimo u ruci dok pišemo tekst. I nije lako sa njim, ali nam pomaže da ne padnemo u trač i žutilo. Koje nije uvijek bezazleno.
Zato, čuvajte se histerije društvenih mreža. Razmišljajte logično. I pratite redakcija za koje smatrate da su profesionalne i dobre. Ako na sajtovima, programima i u novinama tih redakcija nema ništa o događaju on se sigurno nije ni desio. Kao što je to bilo u Tivtu u subotu. (Dragan Popadić Radio Tivat)

SVE SE MIJENJA PA MORAJU I MEDIJI

U sklopu medjunarodne naucne Konferencije "Novi mediji - nove mogucnosti" u Bijelom Polju ucesnicima se putem video linka obratio prof. dr Denis Mek Kvejl iz Holandije. On je porucio da se tehnologija mijenja, pa se moraju mijenjati i tradicionalni mediji.

"Mozemo se cak zapitati da li je doba medija proslo. Tehnoloske promjene su nevjerovatne. Promjene su stalno prisutne i sveobuhvatne. Novi mediji se teze kontroliu u odnosu na stare medije. Razvoj dogadjaja je doveo do stvaranja klime djelovanja u svim sferama. Drustvene mreze su donijele i pozitivne i negativne efekte. Depersonalizacija, gubitak individualnosti, zloupotrebe, sajber kriminal, neki su od negativnih efekata. Svijet se smanjio, kulture se mijesaju, digitalni mediji kreiraju lokalne sadrzaje, YouTube u principu nema negativnu konotaciju, neki su od pozitivnih efekata.

Komunikacija dobija sve vise vaznosti u društvu. Sve je mnogo otezano. Mora se dobro planirati i imati vjestine. Ono sto je važno, po mom misljenju, je bavljenje normativom. Medijski zakoni su uglavnom zastarjeli, to mora biti sveobuhvatan zadatak" - porucio je profesor Mek Kvej video linkom jer zbog zdravstvenih razloga nije mogao doputovati u Bijelo Polje.

"Na taj način i ja koristim nove medije" -rekao je ugledni profesor.

Poslije podne odrzana je panel diskusija, čiji je jedan od moderatora bio i Dragan Klaric, direkor RTV Budva.

U sklopu Konferencije,koja je besprijekorna organizovana, promovisan je zagrebacki casopis "Medijske studije". (Radio Tivat)