Arhiva

U rubrici „Dva minuta", koja je na programu ponedjeljkom u 9.30 i 15 sati i reprizno subotom u 9.30, priliku da se obrati našim sugrađanima ove sedmice ima ekonomista Igor Brkanović.

Poštovani Kotorani,
Da se razumemo na samom početku - ja Kotor volim! Malo je reći volim. Ja Kotor obožavam! Gledamo se svako jutro, oči u oči. Skuvam kafu i bacim pogled od Škaljara. Uzvrati mi, onako moćno, preko Mora. Ili Kruzera. Znamo se mi dugo.. Pričao mi otac, ocu deda, dedi pradeda... Ima tome godina.....
I kad sam u Beogradu, gledamo se. Svako jutro. Pomogne internet, obavesti me Radio Kotor šta je bilo juče, a bogami i šta ce biti ovih dana... Prognoza je rekla - ogromna kiša, odložila je i karneval i moj dolazak. A kako je bilo kad sam odlazio iz Kotora poslednji put? Naravno kiša, ništa čudno.

{mp3}dva/igormart16{/mp3}

Čudno je bilo nešto drugo. Poletanje sa Tivatskog aerodorma. Zovu nas da uđemo u avion. Jak vetar i još jača kiša. Idemo ka avionu, sve brže i brže. Neki trče. Ne pomaže kišobran, ni kapuljača, ni kaput. Treba stići do aviona. Parkirali ga skoro u Radanovićima. Putnici utrčavaju besni i potpuno mokri. Stjuardesa nudi papirne maramice. Jedna prava kotorska gospođa, mokra do gole kože, ne može da razume zašto avion nije parkiran ispred aerodromske zgrade. Tužiće ih, kaže! Razmišljam. Ovde sud ne pomaže, ne može da naredi kiši da stane, niti da parkira avion ispred aerodromske zgrade. Nije gospođo ovde reč o pravdi, već o jednom običnom preduzeću, o autobusu, o radnom mestu vozača, o poslovnim promenama. U Podgorici, recimo, autobus vozi od aviona do aerodromske zgrade. U Tivtu ne. Lakše je onima koji odlaze, kako je onima koji su to jutro sleteli i tek treba da upoznaju Tivat, Kotor, Boku.
Aerodrom i luka su mesta gde se po prvi put sretnete sa novom zemljom, ljudima, običajima, kulturama, rasama, verama.... I jako je važno kako ćete se predstaviti, kakav ćete utisak ostaviti. Na aerodromu u Bangkoku stoji natpis: „Dobrodošli u zemlju osmeha". Ništa manje ni više od toga. Bili tamo zbog posla ili zadovoljstva, sve će se završiti uz osmeh. Ali ništa nije smešno. Poznanstvo je ozbiljna stvar i može da preraste u dugotrajnu vezu. Na obostrano zadovoljstvo. A može i drugačije - sad smo se videli i nikad više.
Kotor je, ničim izazavan, osim svojom lepotom, istorijskim i kulturnim nasleđem, prinuđen da se upoznaje sa Svetom svaki dan, celog svog života. Nije previše srećan zbog toga, mrmlja o fureštima, kaže, remete mu svakodnevnicu. I kad je izgledalo da se do Kotora ne može, ljudi su stizali, neki su tu i ostali i evo ih sada rastu zajedno sa Kotorom gradom i čekaju nova vremena. A sad su, baš nekako, stigla nova vremena.
Onaj kruzer sa početka priče ne izlazi iz kotorskog dvorišta. Dovede šesto, sedamsto hiljada ljudi svako leto. Svaki namernik pre puta ode na internet, pogleda slike, pročita priče, sve sama prošlost Kotora... i ne odustaje. A šta bi tek bilo da je pročitao priču o Kotoru sutra?
Možda mu je previše da se menja sada, kada je tako prepoznatljiv i poželjan, da se sa pričama o budućnosti udvara ljudima koji mu, nekako nepozvani dolaze. „Tražiti ličnu kartu domaćinu u njegovom dvorištu predstavlja vrhunac bezobrazluka. Em vas nisam previše zvao, sami ste došli, em znate sve o meni i malo vam je. Pitate me, opet , šta ću biti sutra, kad porastem?"
Da, to je priča o promenama. Svet se ubrzano menja, mora i Kotor. Život je nekako okrenut poslu, investicijama, profitu. Mora Kotor i u taj opaki svet. Da ostane svoj, star i veličanstven, ali i da zakorači u svet promena i savremenog biznisa.
Šta znamo o biznisu u Kotoru?...skoro ništa. Za to mu treba poslovna lična karta. Da se predstavi i udvara svetskim investitorima, da kroz strana ulaganja olakša sebi budućnost, kako bi očuvao prošlost.
Lična karta je informacija. A infomacija je danas najvažniji resurs, važniji od mašine ili sirovine. Svaki biznis počinje i završava informacijom. Gde tražimo informacije? Pa na internetu, naravno, posebno ako je biznis u pitanju.
Mislim da Kotoru treba elektronska poslovna lična karta. Elektronski portal. Lako dostupan, jednostavan i razumljiv. Sve poslovne informacije na jednom mestu. O investiranju i investicijama, lokacijama, uslugama, podsticajima, ljudima, institucijama. Profesionalno složene, pregledne, na nekoliko svetskih jezika, sa slikma. I kontaktima Našeg tima koji vam stoji na raspolaganju. I zaista, na sve upite Naš tim odgovara odmah, stručno i autoritativno, jer elektronski portal čine i pametni, obrazovani i komunikativni ljudi. Od običnih upita radoznalih, sigurno stižemo i do pitanja potencijalnih investitora. Njihova pitanja vremenom su sve ozbiljnija, dublja i vešeslojnija, a odgovori precizni i jednostavni. Poslednji je najlakši. Da!
A sve je počelo sa rutinskom posetom portalu. Hajdemo i mi!
Hajde da odemo malo u budućnost, da se igramo potencijalnog investitora i posetimo portal koji je vezan za opštinu Kotor, ili za budući kotorski Biznis centar. Na portalu kliknemo na ikonicu „Investiraj u Kotor". I otvori se spisak lokacija. Uz spisak i slike. Prva slika - Poslovna zona iza tunela. Uz sliku opis: Površina .....metara kvadratnih. Vlasništvo 100% opštinsko. Samo 5km od aerodroma, 4 km od luke Kotor, 500m od magistralnog puta. Dovedena i struja i voda. Može i parking na sprat. Lokacijska dozvola za gradnju pripremljena, skuplja prašinu u fioci, nema administrativnih i birokratskih prepreka.... Potencijalna namena - recimo Fashion Outlet. Cena- naravno prava sitnica! Odlična ideja, pa najbliži konkurent je 20 km od Barija, 40 km od Beograda, 30 km od Beča.....A jel ima nešto jeftinije? Ima. Otvara se druga slika i opis. A skuplje? Ima!
Za svakog ozbiljnog potencijalnog investitora, koji ima znanje i iskustvo i ideju koliko para želi da investira, primeren odgovor postoji. Svi počinju sa portalom, a neko završava sa ugovorom.
I tako, Kotor u budućnosti ume da gleda i razgovara o budućnosti. Nisu samo neznani u dvorištu, vraćaju se ozbiljni poslovni ljudi sa investicionim predlozima. A sa tim investicijama Kotor će znati kako da očuva prošlost, muzeje, mozaike, zidine.....
I pored svega, Kotor će da mrmlja. I u budućnosti. Uvek. Makar zbog promena. Jedna investicija stvara drugu. I nije samo novost što je otvoren Fashion Outlet. Autobusi iz Dubrovnika više ne stoje i ne okreću na Benovu, pored suda. I oni su otišli iza tunela. A gosti su nam se razmileli. Ovi sa kruzera po starom gradu, a ovi iz autobusa su iza tunela, u Outletu. A onda se zamene. Prevoze ih mini busevi, polaze na svaka tri minuta. I tako u krug, jedni iz tunela, drugi u tunel, jedni brodom leti, drugi još više avionom zimi....I mladi i stari.
Ah, da, zaboravih. Kotorska riva više nije magistralni put! Rampa ispred tunela, kao u Perastu. A kod rampe pomenuti parking na sprat. I minibusevi, na električni pogon. Skupo? Ne znam, investitor je čudo, valjda se to zove društveno odgovorno poslovanje. A i Evropska Unija hoće da pomogne. Izgleda i UNESCO. Kupićemo i autobus za aerodrom i zaposliti vozača, jer PROJEKAT je reč koja i gvozdena vrata otvara.
A Kotor i ja. Svako jutro se i dalje gledamo. Oči u oči. Mrmlja nešto, kao da kaže: Ti nisi normalan!!!! Ja odgovaram: Znam, čim sam rešio s tobom mladost da čekam!
Srdačno vas pozdravljam!
Igor Brkanović