Arhiva

U novom ciklusu „Dva minuta", rubrici Radio Kotora koja je na programu ponedjeljkom u 9.30 i 15 sati i reprizno subotom u 9.30, priliku da se obrati našim sugrađanima ove sedmice ima pravnik Petar Abramović, glavni administrator Opštine Kotor.
Dragi moji Kotorani,
Iskoristiću priliku da mojih dva minuta potrošim na nešto što znam da smo svi mi prethodnih dana pratili, proživljavali, nervirali se i što je bilo neizostavni predmet i tema svih gradskih priča po kafićima, na ulici, u kancelarijama i kućama i što je učinilio da svi budemo zajedno i jedno i zaboravimo na podjele, politiku i lične nesuglasice, možda i neke lične animozitete, a to je naravno Evropsko prvenstvo u vaterpolu i pet naših momaka iz Kotora i to: Draško i Darko Brguljan, Nikola i Mlađan Janović i Toni Petrović na pobjedničkom postolju sa srebnom medaljom, iako su, svi to znamo, zaslužili i onu sjajniju-zlatnu. Bilo ih je tamo još: treneri Neno Vukanić, Mladen Klikovac i Đuza Vučković, službenici saveza: Dejo Adžić i Rajo Milinić i mnogi Kotorani na tribinama, mogli smo ih vidjeti na TV prenosima. Nije naravno sve počelo sa njima, tu su i mnogi drugi koji su se ranije penjali na pobjednička postolja i pronosili slavu Kotora Evropom i svijetom: Zdravko Radić, Damjan Danilović, Veljo Uskoković, prije njih Andrija Popović, Mirko i Željko Vičević i još prije Zoran Gopčević, Vesko Marković, Pura Uljarević, Đoko Popović, Šako Samardžić, trener pokojni Miro Ćirković, trener Pero Porobić i mnogi, mnogi drugi. Bilo je Kotorana u Beogradu i pod drugim zastavama Srbije, Francuske, Gruzije i tako dalje. Svi oni počeli su i prvi put vaterpolo zaigrali u Kotoru u „Primorcu". Nama Kotoranima, osim ponosa i zadovoljstva, ova medalja dodatno nameće dva pitanja od velikog značaja, to su revitalizacija „Primorca" i rekonstrukcija bazena. Svi znamo, ne treba o tome posebno govoriti što „Primorac" znači svakom Kotoraninu. „Primorac" je u srcu svakog Kotoranina već trideset, četrdeset godina koliko ja to pamtim, a siguran sam da je tako bilo i prije.

{mp3}dva/petarabramovic0102{/mp3}

Prošetajte ulicama Kotora, nećete vidjeti nikoga ko nije makar malo trenirao u „Primorcu", kome neko ne igra u „Primorcu" ili ko prosto ne navija za kotorski klub. U tome smo svi mi Kotorani jedinstveni i kao što sam na početku ovog teksta rekao-tu nema podjela i drugačijih mišljenja, „Primorac" je za sve nas jedna od najvažnijih institucija ovoga grada i nešto što ovaj grad personifikuje. Kotor bez „Primorca" nije kompletan, bez jakog „Primorca" naravno. Kao da mu nedostaje jedno slovo u imenu, svaki grad se prepoznaje po nečemu. Ako toga nema onda to nije isti grad. Mostar je najbrže što je mogao uložio sve napore da obnovi svoj most. Isto tako i mi moramo obnoviti, revitalizovati „Primorac", da on ponovo bude jak i da ponovo svi punog srca idemo na bazen, gledamo ga i navijamo za njega. Naravno pomenuh bazen. Jakog „Primorca" nema bez bazena. Svi znamo da je naš bazen odavno napravljen, složićemo se da nije mnogo uloženo od njegove izgradnje do danas. Sada su započete neke aktivnosti na njegovoj rekonstrukciji preko Direkcije javnih radova Crne Gore i Opštine Kotor. Obezbijeđena su određena novčana sredstva, urađen je i projekat koji treba da bude donekle revidiran i nadamo se da će radovi na rekonstrukciji bazena uskoro početi. Bazen znači svima nama, ne samo zbog „Primorca" nego i zbog toga da naša djeca imaju gdje da treniraju, jer dobro znam da u Kotoru nema dječaka koji neće pokušati u „Primorcu".
Dragi moji Kotorani ovim završavam i pozdravljam vas, sa nadom da ćemo za nekoliko godina ponovo slaviti neke momke sa medaljama oko vrata, a znajući da su oni počeli u Kotoru i u „Primorcu" na našem bazenu.
Hvala vam na pažnji.
Petar Abramović