Arhiva

Rukovoditeljka Laboratorije za opštu biologiju i zaštitu mora kotorskog Instituta za biologiju mora dr Vesna Mačić u obraćanju Ministarstvu nauke Crne Gore i Univerzitetu Crne Gore skrenula je pažnju na kadrovske probleme koji značajno utiču na rad poznate, i jedine na ovim prostorima, naučne institucije koja se bavi istraživanjem mora. Povodom čestih dojava sugrađana o masovnoj pojavi meduza u Bokokotorskom zalivu ističe da nisu jedine ni najbrojnije. U okviru pisma pomenutim državnim institucijama, Mačić smatra za neophodno i da ih informiše o meduzama, "jer kad počne turistička sezona posebno je nezgodno ako žarne ćelije dođu u dodir sa okom, dok opekotine na koži lakše zarastaju". U nastavku je e-mail koji je dr Mačić uputila rektorki Radmili Vojvodić, ministarki Sanji Vlahović, kao i predsjedniku Upravnog odbora UCG, prorektorima i kolegama.{gallery}meduze{/gallery}

"Obraćam vam se kao rukovodilac Laboratorije za opštu biologiju i zaštitu mora u Institutu za biologiju mora Univerziteta Crne Gore. Podsjetiću vas da opšta biologija mora obuhvata oblasti: fitoplankton, zooplankton, mikrobiologija, fitobentos i zoobentos (kojeg, da pojednostavim, čine sunđeri, korali, crvi, mekušci, bodljokošci, rakovi, glavonošci i ribe). U pomenutoj laboratoriji trenutno imamo osim mene (fitobentos) još samo dva naučna saradnika (za fitoplankton i za bodoljokošce) tako da situacija da nije tužna, bila bi smiješna. Kao što bi neki od vas trebalo da znaju, koleginica dr Branka Pestorić se specijalizovala za oblast zooplanktona i skoro dvije godine čeka na odobrenje za izbor u naučno zvanje. U istoj situaciji je i kolega dr Zdravko Ikica (ribarstvo), a vrlo slično je i Aleksandra Huter (oblast mikrobiologia, ali je sada na porodiljnom bolovanju). Pomenuto troje kolega je primljeno u Institut za biologiju mora da bi u okviru nacionalnih naučnih projekata za doktorante, uradili svoje doktorske disretacije za oblasti koje su našoj zemlji potrebne i koje je finansiralo Ministarstvo nauke od 2008.godine. Sada, kada su to usavršeni kadrovi koji su nam neophodni, postavlja se pitanje da li mogu da dobiju radni angažman. Morate priznati da je onda najlogičnije pitanje - pa što smo do sada ulagali u njih, u njihove doktorate i usavršavanje ako ih nećemo zadržati? Nema baš veze sa logikom zar ne? Takođe, koleginici Sandri Marković je ovog mjeseca istekao ugovor i ona više nije radnik Instituta. Da vas podsjetim, od februara mjeseca 2015.g. Laboratorija za opštu biologiju i zaštitu mora je akreditovana za mikrobiološke analize morske vode što nam, između ostalog, daje mogućnost da se kandidujemo za tendere kod Morskog dobra i drugih (i da time prihodujemo i za Univerzitet). Ali koleginica Marković je bila nadležna za akreditovani sektor mikrobiologije, tako da u suštini bez nje ni akreditacija u koju je uloženo dosta rada i više hiljada eura, neće moći da se održi. Veza sa logikom? Opet je nema.
Znamo svi da je ekonomska kriza i da se ne mogu zapošljavati novi radnici. Ali Institut za biologiju mora sada ima 28 radnika a 2004.godine kada smo postali dio Univerziteta Crne Gore smo imali 38 radnika. Znači, izgubljeno je 10 radnih mjesta! Moram spomenuti bivšeg rektora prof. Miranovića koji nije ispoštovao naš dogovor da se novi mladi ljudi zapošljavaju na mjesto onih koji odlaze u penziju. Kao što vidite taj dogovor nije ispoštovan, a kako je krenulo, ne izgleda mi ni da će biti u skorije vrijeme (a to da se na Univerzitetu uopšte nisu ljudi birali u prva zvanja, to su priče za malu djecu, jer je dovoljno otvoriti Bilten Univerziteta gdje sve fino piše).
Ja znam da mnogi od vas misle da biolog treba da zna sve vrste riba, žaba, ptica, buba, korova, meduza... Ali znate kad neko slomi ruku (ne daj Bože), ne ide ni kod interniste ni kod pedijatra ni kod ginekologa. Sve su to ljekari i oni će vam sigurno pružiti prvu pomoć, ali svi ćemo ipak potražiti specijalistu ortopeda. Logično zar ne?
Kao biolog ja vam sada pišem da vas informišem o meduzama koje su se masovno pojavile u Bokokotorskom zalivu (slike su u prilogu). Ovo nisu jedine meduze kojih sada ima, nisu ni najbrojnije, ali za ove (kao biolog koji se bavi morskim travama) znam da žare i smatram za neophodno da vas informišem, jer kad počne turistička sezona posebno je nezgodno ako žarne ćelije dođu u dodir sa okom, dok opekotine na koži lakše zarastaju. Za ostale detalje, ako interesuje vas ili novinare ili bilo koga, moraćete da pitate specijalistu za zooplankton.
Osim kolega koje sam spomenula ima još nekoliko njih koje će za par mjeseci biti u istoj situaciji, pa ako ovako nastavimo, postavlja se pitanje kuda to sve ide. Nedavno je rektorka Vojvodić prilikom posjete Institutu izjavila da zna kako mi imamo veliki broj inostranih projekata i kako bi praktično trebali imati posebnu kancelariju za administraciju samo naših projekata, što valjda dovoljno govori o tome koliko se trudimo da iz inostarnih fondova povučemo sredstva i razvijamo istraživanje i očuvanje mora.
Ipak, znam da je sa nekih adresa na Univerzitetu često postavljano pitanje pa šta mi to radimo za platu? Zaista čudi (blago rečeno), ali evo objasniću vam. Prvo, ono veliko plavetnilo koje se zove more i pokriva više od 70% naše planete, ne služi samo za ljetno kupanje, tako da ne može da se istražuje sa plaže niti iz kancelarije. Vjerovali ili ne, za izučavanje mora potrebna vam je barem barka (ako već nemate brod) -€, pa na toj barci treba imati motor koji troši gorivo-€, nekad vam se ne isplati ni vremenski ni novčano da barkom idete iz Kotora npr. u Bar, pa do Bara idete kolima-€, a onda iznajmite barku-€, pa vam trebaju neki ljudi na toj barci koji će nešto da rade-€, i nekakva oprema-€ za uzorkovanje, mjerenje, sakupljanje, snimanje. Kada se vratite na kopno tj. u Institut, potrebna vam je laboratorija opet sa nekakvom opremom-€ i hemikalijama-€, a morate imati i adekvatnu literaturu-€ i znanje-€ da bi znali šta treba da radite. Na kraju kad dođete do traženih rezultata, napišete izvještaje i naučne radove kojih u SCI bazi neki od mojih pomenutih mladih kolega imaju više nego pojedini redovni profesori na nekim fakultetima! Zahvaljujući našim rezultatima koji se ustupaju nadležnim institucijama, obezbjeđuje se dobar dio podataka koji je obaveza svake zemlje u smislu monitoringa životne sredine i sprovođenja ratifikovanih međunarodnih konvencija (a za EU obaveze nam ipak treba još mnooogo). E kad sve to završite ostaje da se plate računi za smeće-€ i telefon-€ jer Univerzitet plaća samo struju, vodu i naše plate. A kad nam ni to nije dosta, mi okrenemo brigu na veselje, pa kao na ljetovanju, iznajmljujemo za dž prostorije i dvorište Instituta za kulturno uzdizanje širokih narodnih masa. Malo li je?
I ako me neko i dalje pita šta mi to radimo za platu, mogu vam reći da samo saberete ove gornje €-uriće pa će vam valjda biti jasnije. Zahvaljujući konkretno međunarodnim projektima u koje sam uključena do sada sam višestruko državi Crnoj Gori vratila sve moje plate zajedno, od kad sam počela da radim 1997.g. a na Univerzitetu i Ministarstvu nauke imate sve te podatke. Ipak, treba priznati da od svega toga, najviše vrijednosti je bilo u sprovođenju istraživanja dubokog Jadrana, pa zatim nabavci sitnije opreme (ronilačku opremu koja mi je osnovno sredstvo za rad imam lično svoju), zatim troškovi putovanja za kongrese, treninge, a čistog keša je Univerzitet od mene prihodovao vrlo malo, priznajem. Moje mlade pomenute kolege, bi upravo sada trebali da povlače sredstva iz EU fondova i da na taj način vrate državi ono što je uloženo u njihovo usavršavanje, ali izgleda da neko ne razumije što je interes Crne Gore. Ili vas to ne interesuje? Ja stvarno ne razumijem.
Ne znam kako će pojedini od vas razumjeti ovo moje obraćanje koje je kao krik iz očaja, ali sigurno znam da se to neće svidjeti mom direktoru, jer smo se već razmimoilazili u sličnim prilikama. Ja, ipak, mislim da je sloboda govora zagarantovana (makar formalno), i smatrala sam da vam kao rukovodilac Laboratorije za opštu biologiju i zaštitu mora, i pored svih dosadašnjih zvaničnih dopisa i razgovora moram skrenuti pažnju na kadrovske probleme koji značajno utiču na naš dalji rad. Ako vam se baš mnogo ne sviđa moja sloboda govora, radovaće vas činjenica da i meni ističe ugovor za oko godinu dana pa mi slobodno možete pripremiti otkaz već sada. Ukoliko se u najskorije vrijeme i dugoročno ne riješi radni status pomenutih kolega onda bi najlogičnije bilo da zatvorimo Institut za biologiju mora i da se više ne zamajavamo pričom o istraživanju mora, nauci, održivom razvoju, Evropskoj uniji i međunarodnim konvencijama. To bi barem bilo realno, jer pričati o opštoj biologiji mora sa tri čovjeka meni zaista postaje degutantno.
Uz želju da će svi reagovati u skladu sa svojim dužnostima, izvinjavam vam se na oduzetom vremenu, srdačno vas pozdravljam i uvijek stojim na raspolaganju za svaku moguću saradnju", stoji u dopisu dr Vesne Mačić.