Arhiva

Za svaki teroristički akt, bez obzira na njegovu organizacionu strukturu i razorni element, potrebna su finansijska sredstva, ocijenio je član Radne grupe II (pravo, pravda i bezbjednost) Nacionalne konvencije o evropskoj integraciji Crne Gore, mr Nikola Banićević iz Kotora gostujući u jučerašnjem programu Radio Kotora. „Bez obzira na visinu finansijskih sredstava koja se ulažu u jedan teroristički akt, ona predstavljaju „conditio sine qua non" puta od ideje do eventualne realizacije istog", navodi Banićević i apostrofira da posebnu ulogu u antiterorističkom djelovanju ima Međunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma donijeta u Njujorku 1999. godine. Ona je, kako navodi, međunarodno-pravni akt od posebnog značaja. Banićević ukazuje i na organizovani kriminal koji je u neraskidivoj vezi sa finansiranjem terorizma. „Zašto su ove dvije pojave povezane? U pokušaju da se objasni korelacija između njih, treba poći od definicije organizovanog kriminala. Organizovani kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koje je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. Jedna od karakteristika organizovanog kriminala, organizovane kriminalne grupe je i stvaranje bliskih kontakata i veza sa istaknutim pojedincima iz sfere privrede i politike i nastojanje da se profit stečen na nezakonit način ubaci u legalne tokove. Sprega korupcije, organizovanog kriminala i finansiranja terorizma je nesporna", kaže Banićević.

Po njegovim riječima novac predstavlja robu na tržištu, kojom se najlakše i najbrže trguje. „Putem korupcije, organizovane kriminalne grupe kriminalnim aktivnostima dolaze do finansijskih sredstava. Ovakav način sticanja kapitala za organizovanu kriminalnu grupu predstavlja konstantnu privrednu djelatnost. Nakon sticanja kapitala, isti različitim radnjama pokušava da "opere" i ubaci u legalne tokove. Potom se takvim novcem finansiraju terorističke aktivnosti, koje u krajnjem dovode i do realizacije zamisli terorista", kaže Banićević. Na pitanje da li se država i na koje načine može suprotstaviti finansiranju terorizma ukazuje na mobilnost kapitala i mogućnosti brzog mijenjanja bankovnih računa. „Tu su i države koje predstavljaju "poreski raj" (Maršalska ostrva, Sejšeli, Holandski Antili itd.), pa je jedina mogućnost međunarodna saradnja, što je i predmet Konvencije. Osnovni principi preventivnog djelovanja po ovom pitanju su: nadzor nad bankarskim računima, konfiskacija imovine stečene nezakonitim radnjama i zabrana konverzije imovine. Sprovođenje finansijskih transakcija na međunarodnom nivou stvorilo je sivu zonu "poseban prostor finansijske delatnosti nevladinih i humanitarnih organizacija, gde je kontrola vrlo složena, a da ne govorimo o transakcijama u okviru muslimanskih tradicionalnih bankarskih sistema", kaže Banićević. On navodi da fenomen finansiranja terorizma treba posmarati kao složenu pojavu u korelaciji sa korupcijom i organizovanim kriminalom, koje treba suzbijati. „Drugo, neophodna je veća transparentnost kod otvaranja bankovnih računa i finansijskih transakcija, a treći uslov je saradnja svih institucija na međunarodnom nivou, čije aktivnosti mogu doprinijeti suzbijanju finansiranja terorizma", zaključio je Banićević.