Arhiva

„Dva minuta" - naziv je rubrike Radio Kotora koja je na programu svakog ponedjeljka u 9.30 i u 15 sati. Ove sedmice se sugrađanima obratio arheolog Jovica Martinović, jedan od najboljih poznavalaca našeg kulturnog nasljeđa.
Drage moje Kotoranke i Kotorani,
pozdravlja vas Jovica Martinović koji voli da priča o stručnim temama, međutim, vrlo često luta i počne da ispravlja krive Drine, a njih ima jako mnogo u ovom našem vremenu i ovom našem društvu. Nedavno je Skupština Crne Gore izglasala Zakon o izgradnji autoputa. A ja sam se vratio jedno 25 godina unatrag, negdje u 1996.godinu, novembar mjesec, kad sam bio gost Arheološkog odsjeka Univerziteta u Cirihu. Tamo sam držao jedno predavanje koje je bilo jako dobro primljeno, moje kolege, posebno kolega Filip De la Casa je preuzeo na sebe ulogu vodiča, da me prošeta po Švajcarskoj, da vidim tu predivnu brdovitu zemlju. Naglašavam ovo brdovitu, jer je i Crna Gora brdovita zemlja. Krenuli smo iz Ciriha jednom brzom cestom sa tri trake u pravcu istoka prema gradu Kur. Išli smo duž obala Ciriškog jezera, ja sam se strašno začudio što nam nijedna kola ne idu u susret.{mp3}dva/dvaminutajovica22dec{/mp3}

Pitam mog dragog kolegu Filipa o čemu se radi. On mi kaže: „E vidiš, kad se budemo vraćali iz Kura prema Cirihu, onda ćeš ići jednom drugom cestom u kojoj takođe neće biti kola u susret, već ćeš osjetit nešto zaista čudno." Mi smo negdje tamo 70-tih godina počeli da gradimo brzu cestu sa tri trake u pravcu Kura koja je odradila svoj posao, međutim, ubrzo nakon završetka te ceste počeli smo na nižoj izohipsi, znači bliže obali Ciriškog jezera, a te obale su jako strme i brdovite, da gradimo drugu brzu cestu sa tri trake, pa kad je ona bila gotova, mi smo ovu gornju cestu pretvorili u pravac Cirih-Kur, a donju u pravac Kur-Cirih. Tako smo izbjegli gradnju autoputa po brdovitom terenu, jako nezgodnom za gradnju autoputa gdje treba širina od 30-40 metara da bi stale tri trake u jednom i drugom pravcu i srednja rastavna traka. I sada sam se sjetio te epizode kad je izglasna gradnja ceste Bar-Boljari, makar ove prve dionice autoputa koja je strahovito teška i strahovito skupa. Crna Gora nije bogata zemlja ta razliku od Švajcarske, ali su zato obje brdovite. I umjesto da gradi autoput na čitavoj dužini Bar-Boljari, bilo bi neuporedivo pametnije i bliže razumu i bliže svim mogućim parametrima, graditi jednu brzu cestu sa tri trake u pravcu Bar-Boljari, moža čak i trasom sadašnjeg autoputa. Pa kada ta cesta koja bi zadovoljila za prvo vrijeme neke narasle potrebe prometa na toj cesti od Bara do Boljara i dalje prema Srbiji, onda graditi paralelno s njom drugu brzu cestu sa tri trake. Kad se to završi, onda učiniti ono što su uradili pametni Švajcarci. Pretvoriti, recimo, jednu desnu brzu cestu u pravac Bar-Boljari, a drugu lijevu u pravac Boljari-Bar i ubiti dvije muve jednim udarcem za neuporedivo jeftiniju sumu novca, i što se tiče naknade za zemljište, same gradnje i vrlo visikoh kredita koje ne bi vraćali naši praunuci, već moža čak samo naši sinovi. Iskustvo u nekakvoj gradnju cesta treba da nas pouči da ne moramo svaki put za svaki problem izmišljati toplu vodu,ona je odavno izmišljena. I zato u pamet se braćo Crnogorci, a ko činja biti će najbolji.
Pozdravlja vas Jovica Martinović,
jedan građanin Kotora koji zaista želi dobrobit ne samo svom gradu
već čitavoj Crnoj Gori.
Narednog ponedjeljka svoja „Dva minuta" imaće filozofkinja Paula Petričević, aktivistkinja „Anime" i kolumnistkinja „Vijesti".