Arhiva

U četvrtom ciklusu kolumni „Dva minuta" koje se u okviru programa Radio Kotora emituju ponedjeljkom od 9 i 30 i od 15 sati i reprizno subotom u 10.45 sati, Kotoranima se ove sedmice obratila dekanica kotorskog Fakulteta za turizam i hotelijerstvo Đurđica Perović.

Poštovani slušaoci Radio Kotora, dobar dan.

Tema današnje kolumne je kulturni turizam, koji se u svim svojim varijacijama nameće kao jedan od najznačajnijih motiva turističkih kretanja.

Svako turističko putovanje uključuje dodir sa kulturnim miljeom prostora. Kultura široko shvaćena kao sve ono opisuje ljude jedne destinacije, njihove stavove, ideje, sistem vrijednosti, način života, običaje, tradiciju, baštinu, sveukupno materijalno i duhovno stvaralaštvo, kreira turistički proizvod, bez obzira da li je primarni motiv putovanja turiste kulturna potreba.{mp3}dva/djurdjica2404{/mp3}

Stotine hiljada turista širom svijeta svoju duhovnu nadgradnju ostvaruju zadovoljavanjem kulturnih potreba. Čovjek je oduvijek imao potrebu stvaranja. Da nije bilo tako, ne bi se divili tajanstvenom pogledu Mona Lize, platnima Boticelija, El Greka, Rembranta, gotskim lukovima i vitražima Notr-Dama, tavanici Sikstinske kapele, atinskom Partenonu, kapijama misterioznog Zabranjenog grada. Koliko bi civilizacija bila siromašnija bez Tolstojeve Ane Karenjine, Geteovog Fausta, Puškinovog Onjegina iTatjane, Felinijevih filmova, muzike Mocarta, Baha i Šopena. Koliko nas je puta zapanjio neki podatak vezan za misteriozne civilizacije Inka i Maja? Nasljeđe, kultura, tradicija, običaji, folklor, gastronomija, preplitanje civilizacija, autentičnost prostora, jasno definisani, valorizovani i revitalizovani na pravi način, mogu pronaći svoj put do segmenata tražnje, koji bi svoja turistička kretanja vezali za zadovoljavanje kulturnih potreba, ali i onih kojima kulturna potreba nije primarni razlog turističkog kretanja. Za kulturni turizam američki autor Garisson Keilor kaže: "Kulturni se turizam zasniva na mozaiku lokaliteta, tradicije, umjetnićkih oblika, slavlja i iskustava, koje portretiraju naciju i njene ljude, reflektujuci raznolikost i njihov karakter. O kulturnom se turizmu mora razmišljati, jer zapravo ne postoji druga vrsta turizma. Turizam je upravo to".
Uticaj kulture prostora je prisutan bez obzira da li se radi o kulturnom turizmu, sa kulturom kao primarnom potrebom ili "usputnom i slučajnom" kulturnom turizmu. Ovaj oblik turizma utiče na podizanje svijesti o značaju sopstvene kulture kod domicilnog stanovništva, na kreiranje kulturnog identiteta, a ima i višestruke pozitivne socio-ekonomske efekte, koje uključuju finansijsku podršku očuvanju, revitalizaciji i promociji baštine. Kulturni turizam se realizuje neposredno preko ostalih vidova turizma: gradskog, manifestacionog, kulturno-zabavnog, etnološko-ekološkog, a posredno preko kruzing, vjerskog, nautičkog, kongresnog i izletničkog. Kada govorimo o dostignutnom stepenu razvoja kulturnog turizma u Crnoj Gori, vezujemo ga za posjete Kotoru i Cetinju, u kojima jedino možemo identifikovati organizovano kretanje turista koji imaju kulturne potrebe. Uzimajući u obzir kulturno nasljeđe koje se nalazi u ova dva grada, razumljivo je da su turistima i najinteresantniji. Pored toga što je neophodno organizovati promovisanje kulturnog turizma na nacionalnom nivou, uzimajući u obzir istraživanja koja ukazuju na to da Crnu Goru posjećuju turisti višeg stepena obrazovanja, a time se očekivano i njihove potrebe za kulturnim sadržajima povećavaju, važno je preispitati i da li je dovoljna interpretacija kulturne baštine koju već promovišemo u Kotoru i Cetinju. Da li je obilazak Starog grada, uz pratnju vodiča dovoljan da prenese turistima ono što Kotor zaista može da ispriča. Složićemo se da je boravak turista sa kruzera ograničen, ali su i mogućnosti interpretacije velike. Kao jedna od ideja bila bi i tzv. living history, kada angažovani glumci, rekonstruišu događaje i nekadašnji način života pred posjetiocima. Zamislimo što bi sve mogli pokazati i oživjeti na kotorskim trgovima. Razmislimo o tome da li zaista pokazujemo turistima raskoš svog kulturnog nasleđa, da li ga poznajemo i cijenimo dovoljno, da li razumijemo koliko je važna autentičnost i lokalna prepoznatljivost turističke destinacije.
Dragi slusaoci, želim vam prijatan dan. Srdačno Vas pozdravlja Đurđica Perović.

Naredne sedmice u okviru rubrike "Dva minuta" Kotoranima će se obratiti arhivistkinja u penziji Anita Mažibradić.