Arhiva

U posljednje tri godine na uvoz ribe je potrošeno 39,4 miliona, dok je istovremeno od izvoza zarađeno 37 hiljada eura - stoji u članku dnevnih novina "Dan" koji vam prenosimo.

Ot­kad je je­di­na fa­bri­ka za pro­iz­vod­nju i kon­zer­vi­ra­nje ri­be "Ri­bar­stvo" iz Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća uga­še­na 2013. go­di­ne, Cr­na Go­ra je za uvoz ri­be i pre­ra­đe­vi­na od ri­be da­la 39,4 mi­li­o­na, a od iz­vo­za je za­ra­di­la sve­ga 37 hi­lja­da.

Već 2014. go­di­ne uve­ze­no je ri­be za 13,2 mi­li­o­na, na­red­ne go­di­ne za 13,7, a za 11 mje­se­ci pro­šle go­di­ne 12,5 mi­li­o­na. U tom pe­ri­o­du iz­ve­ze­na je ri­ba vri­jed­na 30 hi­lja­da, po­tom če­ti­ri i tri hi­lja­de, da bi u 2015. go­di­ni vri­jed­nost iz­vo­za ri­be bi­la naj­ma­nja u po­sled­njih de­set go­di­na.

Ka­ko su sa­op­šti­li iz sin­di­ka­ta du­van­ske, po­ljo­pri­vred­ne i pre­hram­be­ne pro­iz­vod­nje, ovi po­da­ci su po­ra­ža­va­ju­ći s ob­zi­rom na to da Cr­na Go­ra ima do­sta po­ten­ci­ja­la u vo­da­ma i ne­ma po­tre­be da uop­šte uvo­zi ri­bu.

Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, u 2015. go­di­ni su ulo­vlje­ne čak 832 to­ne mor­ske ri­be, go­di­nu pri­je 787, a 2013. go­di­ne 741 to­na mor­ske ri­be. Pri­je dvi­je go­di­ne je ulo­vlje­na 551 to­na slat­ko­vod­ne ri­be, 2014. go­di­ne 769 to­na, a go­di­nu pri­je 838 to­na.

– Na osno­vu ovo­ga mo­že se za­klju­či­ti da ima­mo do­volj­no ri­be za do­ma­će tr­ži­šte i ne­ma­mo ni­ka­kve po­tre­be za uvo­zom, po­go­to­vo ne za uvo­zom od 40 mi­li­o­na eura za tri go­di­ne. Cr­na Go­ra ima mo­re, bo­ga­ta je rječ­nim i je­zer­skim po­ten­ci­ja­lom i smi­je­šno je da za dvi­je go­di­ne ni­je iz­ve­ze­no ri­be i ri­bljih pre­ra­đe­vi­na ni u vri­jed­no­sti od de­set hi­lja­da. Da je sa­mo dio od 12,5 mi­li­o­na da­to za fa­bri­ku Ri­bar­stvo bi­lo bi do­volj­no za pro­iz­vod­nju i za za­po­šlja­va­nje 60 rad­ni­ka ko­ji su zbog ste­ča­ja u fa­bri­ci osta­li bez po­sla – sa­op­šte­no je iz sin­di­ka­ta.

Fa­bri­ka "Ri­bar­stvo" pre­sta­la je sa pro­iz­vod­njom sre­di­nom 2013. go­di­ne ka­da je u nju uve­den ste­čaj. Ta­da je sko­ro 60 rad­ni­ka po­sla­to na Bi­ro ra­da dok im se du­gu­je de­vet za­ra­da, re­gres i po­ve­zi­va­nje rad­nog sta­ža. Biv­ši za­po­sle­ni, osim što su tra­ži­li ono što im se du­gu­je pre­ma sva­koj in­sti­tu­ci­ji ima­li su isti za­htjev, da im po­mog­nu da do­bi­ju kre­dit od In­ve­sti­ci­o­no raz­voj­nog fon­da za po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje u fa­bri­ci. Oni su od IRF-a tra­ži­li 200 hi­lja­da eura za po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje, me­đu­tim, no­vac ni­je­su do­bi­li jer im je imo­vi­na pod hi­po­te­kom. Skup­štin­ski Od­bor za rad je usvo­jio za­ključ­ke da IRF obez­bi­je­di 200 hi­lja­da, ali ni to ni­je po­mo­glo.