Arhiva

U novom izdanju rubrike „Dva minuta" koja se emituje ponedjeljkom od 9.30 i 15 sati i reprizno subotom u 10.45, Kotoranima se ove sedmice obratio ekonomista Igor Brkanović.

Sedim na aerodromu u Kišinjevu, u Moldaviji, i čekam avion za Bukurešt. Pričam preko Vibera ili Vibera sa našom Kotorankom koja na aerodromu u Beogradu čeka let za Minhen. Razgovaramo o postojećim projektnim mogućnostima, izašao je poziv za prekograničnu saradnju Crne Gore sa Bosnom i Hercegovinom. Opština Kotor bi trebalo da ima bar dva predloga. Razmišljamo, recimo jedan iz oblasti turizma, a drugi vezano za razvoj i mobilnost radne snage, razvoj preduzetništva. Završavamo razgovor, dobro, vidimo se u subotu oko podne, pola jedan na beogradskom aerodoromu, pre njenog povratnog leta za Tivat, da dodatno razradimo projektne ideje.

Otvaram računar i spremam se da koncipiram ključne projektne komponente. Stavljam slušalice, ali umesto inspirativne muzike preseče me cika mladih ljudi. Grupica od desetak momaka i devojaka oko dvadeset godina mladosti, u fluorescentnim prslucima grle i ljube drugaricu koja se sprema da uđe u avion za London. Ide dete u svet!!! Pršte suze, a onda kreću šale, dobacivanje, sve se pretvara u dobru zabavu, smeh je sada jedino što se čuje. Radost je smenila bol. Priznajem da sam se iznenadio kako je erupcija radosti ispratila dete na veliki životni ispit. Pitam se, ko je od njih sledeći, ko će za koji mesec radosno u avion za Rim, Bukurešt...Nisam slučajno postavio to pitanje.
POŠTOVANE KOTORANKE I KOTORANI,
Boraveći dvadesetak dana u Moldaviji, naučio sam neke stvari, koje, priznajem, ne bih da tamo nisam bio. Moldavija je država od 3,7 miliona stanovnika, a oko 1,8 miliona živi u inostranstvu. Država koja je bila carevina, pa Besarabija, pa sovjetska i ruska provincija, a danas samostalna država čiji će stanovnici, možda, za koju godinu većinski živeti negde drugo, van Moldavije. A skoro nisam sreo tako ljubazan, prijatan, dobar narod. I...ode to dete, tužno što ostavlja najbliže, srećno što joj se otvaraju vrata sveta. A i ovima što ostaju nije baš lako, ali radost pobeđuje... Ko je sledeći? Da li će se u Moldaviji živeti ili će se iz nje odlaziti, teško je reći. Kao i u svakoj državi u tranziciji i u Moldaviji ima svega, od komplikovane administracije, korupcije, ali i odličnih razvojnih projekata i izvanrednih poslovnih poduhvata.{mp3}dva/igor141116{/mp3}

Pokušavam da se okrenem kotorskim projektima, razmišljam o biznisu i zapošljavanju u Kotoru. Statistika je neumoljiva. Kotor i pored pozitivne stope prirodnog priraštaja, ima pad populacije (više od 340 prema poslednjem popisu stanovništva). Stopa migracije je na nešto višem nivou od proseka Crne Gore, uz usporavanje rasta broja domaćinstava. Kotor ima 14.000 radno sposobnih stanovnika. Međutim, popis stanovništva ukazuje da je blizu 10.000 neaktivno stanovništvo. Iako prema starosnoj dobi ima manje od 3000 stanovnika koji mogu imati status penzionera, Kotor iih ma blizu 5000. Istovremeno, preko 3000 stanovnika ima status domaćica. Možda ovakvu strukturu neaktivnih lica u velikoj meri obeležava broj stanovnika koji je radio ili radi za inostrane pomorske kompanije.
Mladi ljudi u Kotoru sve više gledaju na rad na brodu kao na najbolji izbor za razvoj karijere. Deluje privlačno, radiš u inostranstvu, a nisi napustio Kotor, jer porodica je u Stolivu, Grblju, Dobroti, Zlatnim njivama....I tako godinama. Brak i bračne obaveze se odvijaju u različitim fazama, deca često pate što tata nije kod kuće, žene su ređe zaposlene, a i često se oslanjaju na roditelje da im pomognu oko dece. Pomorci, sami u dalekom svetu bez sveta, vredno skupljaju svoje plate i sanjaju dan kad će stići kući. I opet sve iz početka. Obostrana patnja se na kraju leči gradnjom ili renoviranjem stambenih objekata, luksuznim enterijerima, ali i skupim kolima, garderobom i ostalim sitnicama i krupnicama koje se ponosno mogu pokazati sebi, najbližima, ali i okruženju. Kupujući uglavnom robu iz uvoza, kotorski pomorci i njihove porodice najvećim delom podstiču razvoj inostranih ekonomija.
Zato je jedan od velikih izazova naći meru u upravljanju finansijama. Mnogi uspešni pomorci, mudrim investicijama su postali još uspešniji poslovni ljudi. Bez ičije pomoći. A bilo bi jako dobro da postoji neki program kroz koji bi Opština Kotor podržala pomorce da investiraju u biznis. Razvojem biznisa i investiranjem u Kotoru stvaraju se multiplikativni efekti, od novih radnih mesta, do većeg prometa i plaćenog poreza. Razvija se domaća ekonomija.
Moldavija je prepoznala izazov prelivanja štednje u potrošnju. Razvila je program podsticanja investicija. Na svaki uložen Evro moldavske dijaspore, Moldavija ulaže Evro. Jednostavan koncept. Naravno, budžet je ograničen pa maksimalan iznos koji država obezbeđuje po pojedinačnoj investivciji iznosi 10.000 Evra. Bespovratno, nije čak ni kredit po povoljnim uslovima.
Zašto nešto slično ne bi primenili u Kotoru? Da podržimo ekonomsku održivost i da deo raspoloživih finansija prebacimo iz potrošnje u investicije. Mehanizam je jednostavan. Pomorac minimalno investira 20.000 do 30.000 Evra u sopstveni biznis, ili u biznis svoje supruge ili dece. Opština Kotor obezbeđuje dodatnih 10.000 Evra. Sa budžetom od 1 mil. Evra za godinu dana, Opština Kotor bi mogla da podrži stotinak projekata, ukupna vrednost investicija bi bila 3 do 4 mil. Evra. Bilo bi posla za sigurno 500 – 600 Kotorana – članova porodica pomoraca, prijatelje, neznance. Preduzetnički duh bi se brzo proširio gradom i počele bi da se cene realne vrednosti. Pomalo i zaboravljene u današnjem, sve više virtuelnom svetu, gde su nam idoli sa margina pristojnog društva.
Pred sletanje u Bukurešt shvatam da ću na aerodromu u Beogradu, a i kasnije u Kotoru, sa svim ključnim akterima sagledati mogućnosti da Opština Kotor, kroz makroregionalne i prekogranične programe ili samostalno, razvije projekat koji podstiče investicije i razvoj preduzetništva i doprinosi unapređenju Kotora kao funkcionalnog mesta, privlačnog za razvoj biznisa i život svih svojih građana.
I ponovo čujem pitanje: Da li je Kotor grad u koji se ljudi doseljavju ili se iz njega iseljavaju. Pitanje mi se vrzma po glavi godinama unazad. Ranije su mi stari Kotorani uglas odgovarali-doseljavaju. A danas! Ne znam, nema jasnog odgovora, čak je i Montengro airlines zatvorio poslovnicu u Kotoru. Zlobnici mi kažu da nema odgovora jer nema starih Kotorana. Ne bih se složio sa njima. Ne samo zato što zlobnici nikad nisu u pravu, već pravih Kotorana ima. U Kotoru, ali i van njega. Pišu njegovu novu istoriju. Uspešnu ili ne, budućnost će pokazati. Zato pomozimo onima koji žele da Kotor bude grad iz koga niko ne želi da odlazi. A dobro je da ljudi sa strane žele da dođu u Kotor, pruže mu najbolje od sebe, pa da sa starim Kotoranima zajedno rastu. A i Kotor sa svima njima zajedno.
Srdačno vas pozdravljam!
Igor Brkanović