Društvo

25.03.2020
446

MARKOVIĆ: STRAH, UZNEMIRENOST I NELAGODA NORMALNI U VANREDNIM OKOLNOSTIMA

Boravak kod kuće za sve one koji su oslobođeni radnih obaveza i poštovanje socijalne distance – neke su od najvažnijih mjera kojih se moramo pridržavati kako bi spriječili širenje korona virusa.

No, isto tako –  radi se o vanrednim okolnostima pa su nelagoda, uznemirenost i strah potpuno očekivani. Od toga kako se sa pomenutim osjećanjima nosimo, zavisi i da li ćemo potražiti stručnu pomoć.

Prema riječima psihologice i psihoterapeutkinje Olivere Marković iz dobrotske Specijalne bolnice za psihijatriju, u vanrednim okolnostima – “stres je potpuno očekivan i ne možemo očekivati da su sve naše reakcije adekvatne”.

“Ljudi smatraju da su izolovani, pa su anksiozni i tužni ali moram istaći da fizička izolovanost kao mjera prevencije – ne znači da smo jedni od drugih odvojeni. Upravo u ovim danima možemo iskoristiti prednost fejsbuka i uopšte društvenih mreža kako bismo se povezali sa ljudima koji su nam bliski i sa kojima sada ne možemo biti u fizičkom odnosno bliskom kontaktu. Normalno je da se pojavljuju sve ove reakcije vezane za sam stres - napetost, tuga, osjećaj beznadežnosti, apatija, promjena raspoložanja koja može prouzrokovati promjene odnosno ispade u ponašanju. Čak smo primijetili da se kod nekih ljudi ne samo u ovoj, već i u drugim stresogenim situacijama -  u prvom navratu  javlja poricanje. Često čujemo: Neće to mene dohvatiti ili Nije to tako strašno.. To je takođe vid psihološke odbrane i negiranje onoga što se zaista dešava” – kaže Marković.

Na pitanje: kada su pomenute reakcije opravdane, a kada prelaze okvire koji utiču na “redovno funkcionisanje” odgovara da zavisi od intenziteta reakcije odnosno od toga koliko nam vremena u toku dana “oduzimaju” i upravo – da li “remete obavljanje naših svakodnevnih aktivnosti”.

“ Protokom vremena možemo reći da se osamdesetpet odsto stanovništva adaptira odnosno vraća na svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko su te reakcije velikog inteziteta, prisutne tokom većeg dijela dana i ukoliko ometaju osobu u svakodnevnom funkcionisanju - onda je potrebno zatražiti psihološku podršku, savjet i konsultaciju sa stručnim licima, što je dio našeg programa” – kaže Marković.

Uprava bolnice je, ističe, pored redovnih aktivnosti koje obavlja “prepoznala da je neophodna i podrška građanima koji su van bolnice”.

“ To prije svega znači da ćemo raditi jednu vrstu trijaže. Stručnjaci koji su za ovaj program zaduženi baviće se prepoznavanjem znakova u ponašanju koji upućuju na neki visok stepen uznemirenosti, bilo da se radi o tjelesnim simtomima ili onima na misaonom nivou ponašanja. Zatim će se od strane našeg osoblja raditi brza procjena stanja i opasnosti  i ukoliko smatraju da je neophodna dalja psihološka podrška uputiće osobu u odgovarajuće centre kao što je Centar za mentalno zdravlje. Ako je riječ o građanima koji već imaju psihijatrijsku terapiju treba da nastave da idu kod svojih ljekara kao i da se, po potrebi, koriguje terapija u dogovoru sa doktorima”  - kaže Marković.

Među savjetima za one koji su ovih dana u “kućnoj izolaciji” je i onaj da se “informacije doziraju”.

“ Ponoviću, iako se to zove izolacija - ne znači da čovjek mora biti izolovan, može biti i u kontaktu sa bliskim ljudima putem društvenih mreža, telefona... Savjet je da napravimo selekciju informacija koje primamo. Na primjer, da tokom dana jednom poslušamo vijesti, da se ne trudimo da po svaku cijenu tražimo još vijesti, jer to samo može da poveća javljanje tih misli koje povećavaju samu anksioznost. Oni koji su u kućnim uslovima treba da naprave svoj određeni cilj, možda da se bave stvarima za koje dok su bii u radnom odnosu nisu imali vremena, da srede stan, veći dio vremena posvete sebi, da pročitaju neki odlomak knjige, poslušaju muziku, pogledaju stare fotografije… Da  na svoj način prevaziđu svoj lični doživljaj, anksioznost, stres… Oni ljudi koji su još radno angažovani u ovoj vanrednoj situaciji - ne znam koliko sada imaju vremena za ove preporuke, pa mislim da će njima trebati tek kada ovo sve prođe. Govorim iz svog ugla i ugla mojih saradnika. Kada ovo sve stane sigurno će biti potrebno još angažovanja stručnih saradnika, psihologa, psihoterapeuta, psihijatara, socijalnih radnika” – poručuje Marković.

Pitali smo je i koliko novonastala situacija koja čini da su članovi porodice još više usredsređeni jedni na druge i to u zatvorenom prostoru, utiče na porodične odnose.

“ Što se tiče porodične dinamike u ovim uslovima – takođe je potrebno napraviti neki cij odnosno program aktivnosti. Ne bi bilo loše da roditelji - sada kada je krenula online nastava, imaju jedan dio dana planiran za učenje, zatim dio kada će djeca sama osmisliti aktivnosti i sprovoditi ih zajedno sa roditeljima” – savjetuje Marković.

Činjenica je da ne možemo očekivati da u ovakvim okolnostima sve naše reakcije budu adekvatne.

“ Upravo u vanrednim situacijama je prisutno i vanredno psihološko funkcionisanje. Nikakakav problem nije da naši građani bez ustručavanja pozovu moje saradnike ili mene. Naš zadatak je da im pružimo psihološku pomoć i podršku i da im na neki način pomognemo da se izbore sa ovom stresnom situacijom” – zaključila je Marković.

Podsjetimo, Specijalna bolnica za psihijatriju „Dobrota“ Kotor, započela je sa programom psihosocijalne podrške.

Ukoliko građani imaju psihološke teškoće, uslovljene vanrednom situacijom, kao što su strah, panika, zabrinutost – od stručnog tima će dobiti savjet i podršku odnosno smjernice kako da se što efikasnije sa tim izbore.

Brojevi telefona 067/ 942 – 953 i 067/ 942 – 996 dostupni su radnim danima u terminima od 7.30 do 13.30  i od 17  do 20 sati.

Uprava Bolnice je formirala tim stručnjaka raznih profila, na čelu sa koordinatorkom Oliverom Marković, specijalistom medicinske psihologije i psihoterapeutom. U timu su:

  • Radmila Perišić – defektolog, porodični psihoterapeut
  • Milica Vukotić – defektolog, psihoterapeut pod supervizijom
  • Kristina Bećir – Veriš, specijalista medicinske psihologije
  • Milana Žarković – psiholog
  • Stanislava Porobić – master psiholog, TA psihoterapeut pod supervizijom
  • Nada Matković – socijalni radnik

Ovaj program koji se realizuje pod sloganom I NAMA JE STALO će biti aktivan sve dok traje aktuelna epidemiološka situacija.

 

 

Podijeli na: